Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

97

J. Garavel: LES PAYSANS DE MORETTE. Un siècle de vie rurale dans une commune du Dauphiné. Cahiers de la fondation nationale des sciences politiques, 2, Paris, A. Colin. 1948, p. 122.

Писац ове књиге проучавао je друштвене и привредне појаве за последних сто година у селу Морет које се налази у јутоисточној Француској у Дофинским Алпима. При својим истраживањима он се нарочито служио статистичким методом. У предговору књиге који je написао Жан-Марсел Жанене, декан Правног факултета у Греноблу, истакнут je значај примене статистичког метода у испитивању друштвених појава, пошто омогућава доношење прецизних закључака. Али ова књига није за нас од интереса само по томе што je у њој успешно примењен статистички метод за изучавања друштвених и економских појава, него нарочито по томе што она претставља резултат директних пишчевих запажања. Школован правник који, и сам пореклом из овог села, живи у селу и бави се пољопривредом, он се појављује у извесној мери као сведок de visu промена кроз које je његово село прошло. Морет je алписко село, удаљено од центара и које je дуго било прилично изоловано. Оно je живело у тој изолованости све до друге половине XIX века, када су га захватила дубоке промене у друштву изазване техничким развитком. Али, услед специфичних околности те промене нису биле толико дубоке како се могло очекивати. Сељаци села Морет одупрли су се у извесној мери модерној цивилизацији и покушали да у што већој мери остану верни својим схватањима и навикама. Пошто нису могли да се потпуно прилагоде новој цивилизацији запали су у кризу коју писац испитује. Као почетак кризе писац узима време шездесетих година прошлог века, када je захваљујући новосаграђеној прузи ГреноблВаланс село отворено спољашним утицајима, Према статистичким подацима, 1862 године село je имало око 500 становника који су живели на више од 100 газдинстава. Већину становника сачињавали су сељаци сопственици који сами обрађују своју зем.љу. Закупаца и наполичара било je неколико, док су слуге и надничари били застушьени у нешто већем броју. Преовлађивало je газдинство до 10 хектара. Главно заниманье становништва било je виноградарство, али не и исюьучиво. Поред винове лозе као главке културе, гајили су жито и воће по систему међукултуре. Захваљујући повољним природним условима који су им омогућавали да „гаје по мало од свега”, сељаци су били прилично независни. Производили су првенствено за своје потребе а вишак произвола био je намешен тржишту. Мало су продавали, куповали су такође мало, јер нису имали довољно новца. Новчани промет није био развијен и њихова привреда била je више натуралног характера. У селу je било неколико трговаца и занатлија. Трговином су се бавили земљорадници, a занатлије су уз своје радионице држале и нешто земље на којој су производили „по мало од свега” за личне потребе. Изолованост села није била само економска већ и друштвена политичка, морална и интелектуална. Ван додира са спољним светом, сељаци су се интересовали једино за проблеме свога села и њихов начин живота остао je исти као што je то био у старим Бременима. Анали Правног факултета у Веограду 7