Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јима су join свежи трагови гентилног уређења, присвајање јеистовремено и религиски акт поштовања духова умрлих предака, као и власт, чак физичка, над укућанима. Старешина старе патријархалне породичне заједнице има скоро исту власт над својим укућанима као и над породичном земљом, стоком и робовима. У феудалној својини економска власт, својина над земљом, да je и политичке прерогативе, одређује и друштвени положај власника и његову власт над извесним лицима која су везана за земљу итд. С друге стране, феудална својина je подељена, а то значи да се стварају разне врсте односа, различити скупови овлашћења у вези са присвајањем истог објекта пре свега земље. И кмет, и нижи и виши племићи, и краљ су у неку руку власыици истог земљишта, само имају разноврсна овлашћења.

Приватна својина, присвајање робе, повлачи за собом оштро разликовање присвајања економских добара, „власти над економским добрима” (6), од других врста овлашћења, власти, која су уперена не на економска добра већ непосредно на личност. У том оштром разликовању налази се и клица цепања права на две основне гране, на приватно и јавно право (7). Приватно право има за основу односе у вези са економским присвајањем, има дакле за базу приватну својину. То je сфера приватног односно грађанског права, док je друга велика али много хетерогенија сфера права, јавно право.

II

На развоју римског права можемо јасно пратити горњи прочее. И ту имамо у почетку разне облике затворене кућне привреде

(напр. „илку") али још немају општи и апстрактни појам својине. И Душанов законик зна за изразе „баштина“ и „пронијар“ али не и за апстрактни појам својине. Тек у правима праве робно-новчане привреде постоји такав апстрактан појам. И то указује на околност да код историских типова колективне својине односи присвајања су замршенији, иако (услед неразвијености) нејаснији, jep je и само право као и цело друштво неразвит ени je него друштво са робно-новчаном привредом.

(6) Израз „власт над економским добрима“ ставили смо под знак навода jep je он правнотехнички нетачан, иако je уобичајен. Својина je уствари власт према другим лицима, невласницима, у вези са фактичким коришћешем и располагањем а не власт над стварима. Ни друштвени, ни правни однос не може да постоји између лица и ствари, већ само између лица у вези са ствари, како су на то указали већ многи писци. Горњи израз употребљавамо само због краће формулације.

(7) Совјетска теорија сматра да je совјетско право јединствено, да ce оно уопште не може делити на приватно и јавно. Под утица ј ем тих схватања и код нас се сматрало да je наше право јединствено (вид. Job. Ъорђевић, Прилог питагьу система социјалистичког права ФНРЈ, Архив, бр. 1/50). Ми, међутим, сматрамо да догод постоји грађанско право са својим гранама, оно сачшъава посебну трупу у погледу на остале гране права. Према томе двојна подела у неком виду и код нас постоји, али то питаше захтева посебно излагање.