Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СВОЈИНА И ИМОВИНА

27

крајња санкција неизвршења облигационих права накнада штете која je увек изражена y новцу (21 и 22).

IV

Из изложенога смо, дакле, видели да je појам имовине функционално повезан са робно-новчаним односима, али такође да je, y још већој мери, функционално повезан са обликом својине која je непосредна наградња над робом. Зато ce овај облик својине и зове грађанскоправна својина.

Посматрајући историски развој права можемо јасно уочити како ce развија ова, правно јасно одређена грађанскоправна својина из грубо уобличеног, анимизмом прожетог друштвеног конгломерата примитивног друштва затворене, натуралне производње. Својим постепеним развојем, робна производња разбија натуралну производњу и истовремено ствара нове, развијене облике права, а као своју најнепосреднију и најјаснију правну надградњу грађанско право.

Нека врста промета, размене, постоји и у ранијем друштву натуралне привреде. Смена натуралне привреде робно-новчаном привредом, разуме се, као ни смена макојег другог економског система, није дошла одједном већ je сазревала постелено. И код те размене у натуралној привреди можемо говорити о уговору, међусобном споразуму. Али тај споразум je био више религиски ритуал него грађанскоправни уговор. То није ни чудно кад се има у виду да су производи, предмета који су се размешивали, припадали не појединцу који je учествовао у ритуалу размене него роду, читавој породици, и то не само живим члановима него и умрлим претцима. Учесник у ритуалу размене (напр. у првобитној манципацији римског права) по некој, нама данас неразумљивој али анимизму иманентној логици изражавао je и вољу тих предана. Јер у првобитној заједници предмета нису били намењени размечи, већ су имали, као и лица, своје, опет анимизмом,

(21) У тексту често говоримо о новцу као обрачунском средству, као мерилу прометке вредности. Он je у овом проблему интересантан баш у том свом својству. Ипак знамо да се новац може схватити и као ствар (као новчаница, евентуално хартија од вредности) која као таква има употребну вредност као и свака друга ствар. Ипак и као таква има нарочита својства, због којих je његов пренос потпуно олакшан.

(22) Истина, поред двострано-теретних уговора има и доброчиних, као напр. поклон и бескаматни зајам. Но ти уговори нису типични, они су изузетак у правном промету и само доказују самосталност права као вол>но-нормативних односа с обзиром на економску базу, и код ових правних послова постоји кауза која се састоји у негативном екоиомском ефекту који обавезана странка хоће.