Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ ОЧИНСТВА

29

јављају правые установе у којима се и правнотехнички меша апсолутно и релативно право, својина и потраживање, својина и имовина, као што и грађанскоправна својина увлачи у себе извесне јавноправне, политичке елементе, (који у нашем социјалистичком праву прелазе у нов квалитет код социјалистичке друштвене својине). Тако, например, у хартијама од вредности, у присвајању од стране правних лица, а нарочито банака, концерна итд. путем акција, у правној установи концесија, поново се почињу мешати појмови својине и имовине, апсолутних и релативних права, као што je то био случај у једном примитивном облику у примитивном праву.

Др.

Андрија Гаме

УТВРЂИВАЊЕ ОЧИНСТВА ПРЕМА ЧЛАНУ 26 ЗАКОНA О ОДНОСИМА РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ

Сва деца без обзира да ли су брачног или ванбрачног порекла стављена су по нашем праву под заштиту државе. Држава пружа исту помоћ и подршку ванбрачном детету као и брачном. Родители са своје стране имају исте обавезе и дужности према ванбрачној деци као и према брачној деци. Интерес детета стављен je у први ред. За обезбеђење тих интереса дужни су да се старају и родители и државни органи. Исто тако заштићена je у довољној мери и ванбрачна мајка. Терет издржавања и старања о детету не пада само на њу него и на ванбрачног оца који се може путем суда истраживати. Ванбрачни отац je дужан да сразмерно својим могућностима учествује у трошковима изазваним трудноћом и порођајем и у „трошковима издржавања мајке за време од три месеца пре и три месеца после порођаја” (чл. 27 Закона о односима родитеља и деце од 1 децембра 1947). Мајка која роди ван брака ужива исту социјалну заштиту као и мајка која роди у браку. Ове корисне и хумане мере цопринеће свакако да се уклоне штетне последице ко je су до недавно код нас пратиле као зао удес ванбрачну мајку и њено дете (1). Родители су дужни,. како je већ истакнуто, да се старају о својој ванбрачној као и о својој брачној деци. Да би се остварило ово начело потребно je утврдити косудечији родители. Лако je утврдити ко je мајка дечија, то je жена која га je родила. Потреба утврђивања мајке јавла се само y случајевима кад она одбаци дете. Ти су случајеви данас врло ретка појава. Међутим, није тако једноставно и лако утврдити ко je отац детињи. Утврђивање ванбрачног очинства може се извршити на два начина: 1) признањем и 2) истраживањем, (1) Неповољни положа) ванбрачне мајке и детета по праву старе Југославије лепо je оцртао др. Д. Аранђеловић (Ванбрачна мати и дете, Београд, 1925).