Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
30
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Признање очинства остварује се изјавом воље којом пословно способно лице на начин прописан законом призна да je отац извесног детета које je рођено ван брака. Признање се може извршити пред матичарем, у јавној исправи и у тестаменту, а важи под условом да се са тим сагласи ванбрачна мајка или старалац детета ако ванбрачна мајка није жива или je нестала, Признаке очинства није честа појава, мало je савесних људи који од своје добре воље признају своје ванбрачно дете и тако преузму на себе дужности и обавезе које за собом очинство повлачи.
Само признање не би, дакле, могло довести до решења проблема о утврђивању очинства, јер би отац стварно у већини случајева остао непознат. Ова незгодна појава исправлю се на основу установе о истраживању очинства. Истраживање очинства није лака и једноставна ствар. То je тежак, сложен и осетљив проблем. Овај je проблем сложен и тежак због тога што у науци joui нема сигурног и непосредног средства да би се тачно могло утврдити ко je отац детета. Овај je проблем осетљив, јер дубоко засеца у најинтимнији живот странака.
И поред ових тешкоћа и незгода, наше право дозвољава да се судским путем истражује очинство (2). То дозвољава у интересу детета, како би оно могло остварити права која му закон према оцу признаје. Ванбрачно дете има интерес да утврди свој лични статус, да утврди своје порекло, да утврди ко му je отац, који би се, заједно са мајком, о њему старао.
Из истих разлога дозвољено je истраживање очинства не само онда ако je мајка имала односе са једним, него ако je имала односе и са више људи (чл. 25 и 26 Закона о односима родитеља и деце). За решавање ових спорова надлежни су срески судови. Право подизања тужбе по члану 25 Закона о односима родитеља и деце признаје се: 1) мајци у име ванбрачног детета док над њим врши родитељско право, 2) стараоцу детета са одобрением органа старательства, 3) детету по навршеном пунолетству. Подношење тужбе везано je за рок од 5 година. Мајка и старалац могу подићи тужбу у року од 5 година по рођењу детета, а дете у року од 5 година по навршеном пунолетству. Протеком тога рока овлашћена лица губе право подизања тужбе, да би се тако што пре окончили ови осетљиви спорови. Из овога излази да се тужба не би могла подићи од 5 до 18 године живота ванбрачног детета. То гледиште утлавном за-
(2) Совјетско право дозвољава да извесно лице може признати да je отац ванбрачног детета (Указ од 14. 111. 1945), алн забрањује да се путем суда истражује ко je отац ванбрачног детета (члан 20 Указа од 8. VII. 1944) Држава се стара заједно са ванбрачном мајком о подизању и пздржавагьу детета чији je отац непознат. На тај се начин, са Једне стране, заштићује интерес детета, али се са друге стране, штнте и несавесни очевн који своје родитељске дужностн пребацују на другог.