Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

31

УТВРЂИВАЊЕ ОЧИНСТВА

ступа и наша судска пракса. Значи да дете за време свог малолетства, a услед пропуштања својих законских заступника, може изгубити право да истражује ко му je отац.

Додуше, ванбрачно дете по навршеном пунолетству може да утврђује ко му je отац и да тако исправи грешке и пропусте својих законских заступника. Овим се не решава основни проблем, тј. заштита малолетног детета. За дете je свакако важније да се утврди ко му je отац док je оно join малолетно и неспособно да се о себи стара, него кад постане пунолетно и способно да то само чини. Важно je за време дечијег малолетства утврдити ко му je отац, да би дете према вьему могло остваривати своја права.

Сматрам да би било у духу закона кад би се у оваквој прилици признало право подизања тужбе за утврђивање очинства оргЕшу старатељства. Овакво тумачење могло би се извести из чл. 18 Закона о односима родитеља и деце, где се прописује да je „орган старательства дужан предузети потребив мере које захтева интерес подизакьа детета или заштита његових имовинских и других права и интереса”. У смислу наведеног прописа органу старатељства требало би изузетно признати право да подиже тужбу за утврђивање очинства у случају кад мајка као дечији законски заступник пропусти да то учини било из страха од ванбрачног оца, било због тога што се она са ванбрачним оцем поравнала на штету детета. Ортан старатељства могао би овакву тужбу подићи само до пунолетства дечијег, дакле само дотле док се оно налази под нарочитом заштитом државе (3).

ОвлашЗЈена лица могу поднети тужбу против једног или против више љуци за које претпостављају да би неко од њих могао бити природни отац. У оваквој прилици ситуација са чисто процесне стране je једноставна. Ту долази до примене акузаторско начело, јер суд отпочинье поступак по тужби а не по службеној дужности. У животу ce ствари не дешавају увек у истом смислу. У пракси се често јављају случајеви да се у току поступка установи да je ванбрачна мајка имала односе не само са туженим него и са другим људима. Да ли суд тада може проширити (протегнути) официелно поступак против свих лица или ce je дужан ограничити само на она ко ja су у тужби назначена или накнадно тужена. Ова ствар још није коначно рашчишћена у нашој судској пракси. Преовлађује мишљење да се поступак може проширити

(3) По норвешком закону од 1915 године мајка Je дужна да означи лице са коЈим je имала односе да би надлежни органи старатељства по службеној дужности повели поступак за утврђивање очинства. По пољском закону од 22. I, 1946 орган старатељства може да подиже тужбу за утврђивање ко je отац ванбрачног детета. Jerzy Jodlowski, Le Nouveau droit de la Lamille en Pologne, Revue Int, des droits comp., 1949, Х-П, 77.