Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВО УЈЕДИН.ЕНИХ НАЦИЈА

3

свет. Саобразно прописима те заједнице и институтима о праву уговарања, неки чланови заједнице образовали су своју посебну организацију уговорног характера. Одраз те организације јесте Повеља ОУН. Та Повеља јесте међународно право, али не опште међународно право него само специјално међународно право које везује по правилима о утоварању оне који су га уговорили и које остаје без правне снаге за све друге државе.

Ово Келзеново схватање да чак ни Повеља ОУН није део класичног-иеђународног права него само основа једног уговорног права, доводи га до нове мисли, а то je да Повела садржи извесна правила међународног права која чине део класичног права јер их je класично право признавало и пре доношења Повеље, и друге одредбе које не улазе у класично међународно право јер их je тек Повела као уговорно право установила и према томе та правила вреде само према државама које су признале то право на основу своје способности за уговарање. Додуше, признаје Келзен, Повеља може бити чак и стипулација у корист трећих, проглашујући да се извесни принципи имају примењивати и према државама које нису учествовале у Повељи, али да би те државе користиле ту стипулацију, дејство не наступа ex iure него тек њиховом вољом коришћења те стипулације или њиховим приступањем Повељи.

Шта практично значи ово Келзеново схватање? То схватање значи да Келзен не признаје принципе Повеље као резултат општег развоја међународног права, не признаје недељиви процес напретка човечанства, не признаје да je кретање маса у оквиру антихитлеровске коалиције имало стваралачки характер на историској позорници. Није чудо што je Келзен нашао присталице у државама којима се та Повеља не допада. Совјетска званична доктрина прима Келзеново схватање (тако Кожевников, Крилов, Дурдењевски, Корецки). Сви они сматрају да Повеља није споменик преображаја у једној епоси већ чисто уговорно право. Тако и Лаутерпахт (у 7. издању Опенхајма), тако и званична француска доктрина (додуше тек кад се поставило питање важности чл. 73 Повеље, тј. режима у колонијама). Другим речима, под утицајем средина великих сила које сматрају да им je Повеља изнуђена, враћање на класично право јесте одбрана стечених позиција угрожених напредним идејама Повеље. Став ове школе према Повељи долази још јаче до изражаја у Келзеновом скептицизму према кодификацији међународног права коју треба да врши ОУН. Келзен сматра да чак иако ОУН врши своје дело кодификације и формулације општег међународног права, она мора, ако жели да то њено дело претставла општа правила међународног права и ако жели да ствара обавезна правила међународног права, да претходно испита да ли су формулације које прописује Организација сагласне не само Повели него и међународ-