Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
EXHEREDATIO SUI
41
ванбрачно дете може носити име природног оца само ако га je овај признао за своје, под условом да се и мајка са тим сложи. Према томе дете чије je очинство утврђено судском одлуком не би могло носити породично име свога природнога оца (17). Оно би то име могло носити само онда ако би тако утврђени отац накнадно признао дете за своје на начин прописан чл. 24 Закона о односима родителе и деце. Такво решење могло би се извести и из чл. 27 Закона о матичним књигама.
Правоснажна пресуда о утврђивању очинства има повратно дејство. Дете се сматра од рођења као ванбрачни син или кћи човека који je оглашен оцем. Та пресуда као и свака статусна пресуда има апсолутно дејство јер делује према сваком. Статус je недолив, и према томе je за свакога то дете ванбрачни син или ванбрачна кћи онога чије je очинство утврђено.
Пресуда, међутим, није конечна за свакога. Приговор пресуђене ствари могу истицати само она лица ко ja су пресудом обухваћена. Против тих лица не би се могао водити поступай по истом предмету утврђивања очинства. То не важи за друга лица, и она -заиста не би могла истицати приговор пресуђене ствари. Тако, например, дете би у року од пет година по свом пунолетству могло подићи тужбу против неког лица које у ранијем поступку није као парнична странка, и доказивати да je то лице његоз отац. _
Др.
Мехмед Беговић
EXHEREDATIO SUI У ПРВОБИТНОМ РИМСКОМ ПРАВУ
О тестаменту последњих векова републике тестаменту per aes et libram обавештени смо, захваљујући нарочито Гају, ca доста детаља. Познат нам je не само начин на који je de cuius могао правити тестамент него и о чему и до које мере je у њему могао чинити наредбе. О првобитном римском тестаменту, међутим, о тестаменту calatis comitiis, обавештени смо врло оскудно само преко неколико редова Гаја и Аула Гелија и две одредбе Закона од дванаест таблица. У сто у њима се говори углавном само о ■форми овога тестамента. О многим другим питањима која су за
('7) На основу ове разлике коју чини закон о личним именима не би се могао извести закључак да одлука суда о утврђивању очинства може да има алиментациони карактер, да дете према тако утврђеном оцу има само право издржавања. Такав би закључак био у супротности са начелима Основног закона о односима родительа и деце који стоји на становишту да ванбрачна деца без обзира на начин како je утврђено њихово очинство имају иста права и дужности према својим родитељима, према своме оцу м мајци (чл. 3, 4_ 6, 24, 25 и 26).