Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

може купац да одустане од уговора „као да ни није био склопљен” • као што каже § 353 б. Хрв. трг. зак. (одн. § 371 б. Бос. трг. зак.). Остављајући по страни трећи случај, у коме се утлавном примењују општа правила о раскиду уговора, задржаћемо се на питањима купчевог права на накнаду штете у прва два случаја (разуме се, реч je о купцу који сам није у дощьи или иначе није неуредан).

Као што смо већ рекли, штете због задоцњењ^тха места кад купац у случају захтева његово накладно извршење. У Правилнику се не предвиђа ово право купца, али му оно несумњиво припада по општим начелима уговорне одговорности. Ова се штета разликује од штете због_ кеизвршеае и једна другу искључује. Накнада штете због задоттаеаа обухватя кякп накнаду штете проузроковане самим задашьењем испуњења, тако и штету претрпљену од стране купца за време трајања доцње. Ова накнада састоји се пре свега у накнади купцу' разлике између тржишне цене робе у време настанка доцње и тржишне цене у време накнадне испоруке, ако je ова цена нижа. У трговинском праву се сматра да je то најмања накнада коју купац може захтевати, те je према томе не би морао доказивати. Затим, овде би нарочито дошла штета коју je купац дужан накнадити трећим лицима, услед тога што није могао извршити испоруку на време, напр. морао je платити својим муштеријама уговорну казну. Ако je, пак, купац сам био уговорио уговорну казну са продавцем за случај доцње, онда му уговорна казна припада без обзира да ли je претрпео штету, али може доказивати да je претрпео већу штету (право йа тражење уговорне казне и накнаде штете кумулативно имао би само кад je то уговорено).

Што се тиче ф.Акцаде- : литете . збдг негиврше-нзщ (чије тражење укључује уствари и одустанак од уговора и право на враћање евентуално плаћене куповне цене), она може да се појави у два вида: као накнада тзв. конкретне штете и као накнада апстрактне штете.

Конкретна штета претставља уствари разлику између имовинског положаја који би купац имао при благовременој испоруци и имовинског положаја купца у случају доцње продавца, узимајући у обзир конкретне околности купца који тражи накнаду. Она дакле обухвата стварно претрпљену штету и стварно измаклу добит. Апстрактна штета састоји се у разлици између уговорене цене и тржишне, односно берзанске, цене погођене робе. То je добит која се може са вероватноћом очекивати по редовном току ствари иЈш с обзиром на посебне околности случаја» Тражење накнаде апстрактне штете je повољније за купца, јер не мора доказивати постојање штете, док тражење накнаде конкретне штете може да доведе до веће накнаде него код апстрактног обрачунавања штете, али на купцу лежи терет доказивања постојања и величине штете. Правило je пак да и купац који тражи накнаду апстрактне штете има