Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Што се тиче становишта туженика да je тужилац био дужан набавити робу на друтој страни и да има право тражити накнаду штете само у случају да je платно већу цену од уговорене, Веће ■сматра да купцу који je веран уговору стоји на избор да брижљивошћу изврши куповину за покриће и тражи накнаду штете ко ja се састоји у разлици између уговорене и плаћене цене, или да не вршећи куповину за покриће тражи раз лику између уговорене и оне тржишне цене коју je роба имала првога дана по истеку уговореног Јрока за испоруку или првога дана по истеку накнадног рока ако je био признат немарној странци.

(Закључак Главне државне арбитраже ГС 59/53 од 19 јануара 1953 год., објављен у Билтену Главне државне арбитраже, бр. 2 за фебруар 1953).

Горгьом одлуком наша Арбитража je заузела став у погледу гкупчевог права на накнаду штете у случају доцње продавца.

Иако je ово питање (као и питање продавчевог права у слунају доцње купца) донекле већ регулисано у Правилнику о заюьучивању уговора о продаји и куповини робе од 23 јануара 1947 г. (в. чл. 8, т. 2 и 12, Правилника), оно je у нашем ранијем систему управљања привредом било добило нарочито решење. Због чврсте везаности уговора за план (плански задатак), и отуда изведеног начела реалног испуњеша '"уговора, куплено право у случају доцње продавца у нашој пракси по правилу се сводило на тражење накнадног извршења уговора у натури од стране продавца (иако по Правилнику купац није обавезан на давање накнадног рока).

У вези ca преласком на систем слободыог уговарања у нашој привреди показала се, у недостатку нових прописа, потреба заузимања става од стране наше Арбитраже по овом проблему. За праксу je нарочито важно заузимање става по питању накнаде тзв. апстрактне штете, која je у супротности са начелом реалног испуњења уговора. Из горње одлуке види се да je Главна државна арбитража поред признавања купцу права на тражење тзв. конкретне штете, стала на гледиште да у нашем праву има места и апстрактном начину израчунавања штете.

Код питања накнаде штете због продавчеве (као и због купчеве) доцње појављује се низ проблема, по којима наша пракса и наше законодавство join нису заузели став. Да би јасније сагледали важније и интересантније проблеме који се у овој материји постављају, покушаћемо да у најопштијим цртама изнесемо стање ових института у упоредном трговинском праву, ослањајући се нарочито на праксу оних права где су ови института законом регулисани.

Пре свега, купцу у случају продавчеве доцње припада избор између следећих права: 5 Л може купац да тражи извршење уговора и перед тога накнаду штете због задоцњења.м)) купац може место нзвршења уговора да тражи накнаду штете због неизвршења и ($))

СУДСКА ПРАКСА