Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

73

„Врховни суд HP Хрватске преиначио je поменуту пресуду лрвог суда, изрекао-развод брака на основу чл. 62 Основног закона о браку због нестанка туженика, али je жалбу јавног тужиоца одбио са следећих разлога: „Према пропису чл. 45 Основног закона о браку ништаван je онај брак који je закључен у заблуди о личности брачног друга или у заблуди о његовим битним особинама. У заблуди о личности закључен je онај брак када се мисли да се склапа брак са једном особом а склони се са другом или кад се склапа додуше са одређеном особом али не оном за коју се она издаје. Ниједан од два случаја заблуде у погледу идентитета особе не постоји. Тужитељица je упознала особу одређену, мушкарца, ратног заробљеника, одлучила да са њим склони брак и са њим je заиста и зашьучила брак, али тужитељица није склонила брак са другом особом, различитом од оне с којом je брак хтела да склони. „У наведеном случају не може се рећи да je тужитељица доведена у заблуду у погледу личности туженика. Тужитељица и не тврди да не би склонила брак са тужеником да je знала да се не зове онако како joj се претставио и да нема пребивалиште у једном већ у другом месту. Најзад, овде се не ради о заблуди о битним особинама туженика предвиђеним у чл. 45 цитираног закона, па се стога брак и није могао прогласити ништавним.”

(Пресуда Врховног суда HP Хрватске Гж-674/48 објављена у Збирци одлука врховних судова, I, Београд 1952, бр. 181, стр. 190).

У вези ca овим правним случајем поставља ce више питања. 1. Je ли Јавни тужилац овлашћен да у жалби тражи поништење брака због заблуде у коју je тужиља била доведена приликом закл>учења брака. Према прописима Основног закона о браку право на развод брака и право на поништење брака склошьеног у заблуди имају само брачки другови под условима одређеним у закону. Они могу да траже остварење било којег од ових права уколико има места таквом захтеву. Они могу у току расправе да мењају свој захтев. И најзад, они имају право жалбе на донету пресуду по ньиховом захтеву. Закон о јавном тужиоштву од 1946 године даје јавном тужиоцу скоро неограничено право да се, по разним основима, меша у грађанскоправне спорове; он му такође да je право да подноси жалбе судским и другим органима. Као чувар законитости јавни тужилац je могао да се умеша и у овај правки спор остајући у оквиру захтева странке. Могао je да уложи и жалбу на донету пресуду ако je налазио да суд није правилно применив закон у односу на захтев који je странна поднела. Али он није имао право да тражи поништење брака због заблуде, јер то право припада само странци. 2. Je ли Врховни суд правилно поступио када je, поступајући по жалби Јавног тужиоца за поништење брака због заблуде, преиыачио пресуду Окружног суда и развео брак из другог узрока, а не оног који je изнела тужиља?