Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Требало je да Врховни суд одбије жалбу Јавног тужиоца за поништегье брака због заблуде, јер он није овлашћен да подноси жалбе таквог карактера. Он jy je, међутим, одбио из других разлога. Притом je преиначио пресуду Окружног суда и изрекао развод брака због нестанка туженика, према чл. 62 Основног закона о браку. Према овом члану „брачни друг може тражити развод брака ако je његов брачни друг нестао и о њему нема никаквих вести завреме од две године. Ако je брачни друг нестао за време рата, развод се може тражити само ако je поред тога протекла година дана од престанка непријатељства.” Окружни суд je, међутим, развео брак због напуштања брачне заједнице од стране туженика (чл. 61 Основног закона о браку). Према овом члану „супруг кога je његов брачни друг злонамерно или без оправданог разлога напустио може тражити развод брака по истеку шест месеци од напуштања.“ Нестанак брачног друга и злонамерно или безразложно напуштаае брачне заједнице су два различита узрока за развод брака. То значи да није требало да Врховни суд преиначује пресуду Окружног суда, јер то није тражила ни тужиља ни Јавни тужилац. 3. Да ли, посматрано теориски, у овом правном случају постоји заблуда и о каквој се заблуди ради. Врховни суд je одбио жалбу Јавног тужиоца због тога што, по његовом мишљењу, у овом правном случају нема заблуде. По чл. 45 Основног закона о браку заблуда при закључењу брака, због које се може брак поништити, може бити: а) Заблуда о физичкој личности брачног друга. Ова врста заблуде постоји „када се мислило да ступа у брак са једним лицем, а ступило се у брак са другим.” Данае je тешко срести овакве случајеве, али их ранија судска пракса познаје. б) Заблуда о грађанској личности брачног друга. Ова врста заблуде постоји „кад се ступило у брак са одређеним лицем, али које није оно за које се издавало.” Закон, чак ни примера ради, не набраја у којим ће се случајевима узети да постоји заблуда о грађанској личности. Он je оставио суду да то питање цени према ололностима самог случаја. Као члан друштвене заједнице човек има и своју друштвену, грађанску личност. Њу чине, у првом реду, име, домицил и држављанство. Заблуда о овим чшьеницама je заблуда о грађанској личности једнога лица. в) Заблуда о битним особинама брачног друга. Ова врста заблуде постоји када постоји нетачна престава о „битним особинама брачног друга, које би другог брачног друга одвратиле од ступања у брак да их je знао и које чине заједнички живот неподношљивим.” Такве су, например, ове особине: трајна опасна или тешка болеет, противприродне навике, полна немоћ, ранија осуда због бешчастећег дела, бременитост жене од другог лица, нечасно занимање.