Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

само опште принципе управног поступка и не разрађују ово питагье. Али већ из чињенице што се у тим прописима ограничава могућност поништавања и укидања (за НРС и мењања) правоснажних решења народних одбора на законом одређене случајеве, произилази: закључак да се подразумева и могућност контроле законитости така донетих аката. Та контрола може се остваривати не само у управносудском поступку већ и у редовном инстанционом поступку. Зато мислимо да би принципијелно признававье права жалбе и против аката донетих по праву надзора претстављало даљи допринос учвршћењу начела законитости у раду наших државних органа. Због тога сматрамо да се против акта донетог по праву надзора (укол: та о претставља управни акт у см. чл. 5 ст. 2 Закона о управним споровима) може водити управни спор само и уколико против истог не постоји могућност жалбе вишем органу, односно уколико могућност жалбе против таквог акта није изречно законским прописима искључена. Уопштавајући напред наведено, a имајући у виду три практично могуће ситуације, мислимо да би се на питање: да ли се против акта донетог по праву надзора може водити управни спор, могао дати следећи одговор:

1) ако надзорни орган уопште не поступи по претставци (притужби) заинтересованог лица, тј. не донесе никакав акт, шжретагье управног спора не би било допуштено. Ово произилази из саме природе права надзора и чињенице да претставка надзорном органу не даје никаква процесна права подносиоцу. Због тога у овом случају не би постојало „ћутање администрације” нити би се надзорни орган могао сматрати у вези поднете претставке као „првостепени орган” у см. чл. 23 ст. 2 Закона о управним споровима;

2) ако надзорни орган одбаци претставку заинтересованог лица, покретање управног спора не би било допуштено. Евентуално обавештење подносиоцу претставке да надзорни орган није нашао за потребно да у датом случају интервенише, не би се могло сматрати као управни акт у см. чл. 5 ст. 2. У таквим случајевима надзорни орган у ствари није користио своје право надзора и није могла настати нова спорна правка ситуација, пошто надзорни орган није ни решавао о неком праву или обавези одређеног појединца;

3) ако надзорни орган решавајући по праву надзора донесе ново решенье, тиме се ствара нова правка ситуација и у таквом случају могуће су две варијанте;

а) ако се против акта донетог по праву надзора може уложити жалба, покретање управног спора неће бити допуштено док се не издејствује другостепено решење (чл. 6 ст. 1), и

б) ако против акта донетог по праву надзора није допуштен правки лек, или ако га je донео орган против чијег акта по природи организације није могуће уложити жалбу, управни спор се може покренути (чл. 6 ст. 2) ако су испуњени остали услови предвиђени Законом о управним споровима.

Павле Димигиријевић

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА