Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

једчтчч изречним законсютм прописом нису „означени као ствари у којима се не може водити управни спор” да би било места примени чл. 27 т. 5 у вези чл. 8 т. 5 овог Закона.

111. Решавајући питагье могућности вођења управног спора против акта донетог по праву надзора, Савезни врховни суд je потпуно умесно пошао од чл. 5 Закона о управним споровима. У основи таквог резоновагьа лежи поставка да акт донет по праву надзора претставља нов управни акт и да могућност вођења управног спора зависи од тога да ли такав акт по сво jo ј садржини, а не по начину како je донет, има елементе акта против кога се по Закону о управним споровима може водити управни спор. Дал>а консеквенца овог принципа je да се такав акт има сматрати као нов „предмет” и у погледу употребе редовних и ванредних правних лекова, као што je то било изречно предвиђено у § 135 ст. 2 старог Закона о управном поступку. Та мисао произилази и из схватања Савезног врховног суда који je у напред наведении конкретним случајевима нашао да су оспорени акти донети по праву надзора били равни актима против којих у управном поступку нема места жалби. Мислимо да из напред цитираног образложења решења Савезног врховног суда Уж. бр. 80/52 од 11.X1.1952 године не треба извући закључак да се и сваки акт донет по праву надзора, уколико претставља управни акт у см. чл. 5 ст. 2, има сматрати увек раван акту против кога у управном поступку нема места жалби и да би се следствено против таквог акта увек могао пепосредно яокренути управни спор. Савезни врховни суд није имао прилике да се о том питању изјасни пошто су у разматраним случајевима оспорени акти донети по праву надзора стварно претстављали акте против којих није било места жалби аишим државним органима. Сматрамо да нема принципијелних разлога који би говорили против схватања да се и против аката донетих по праву надзора може допустити право жалбе. Томе у прилог треба најпре истаћи одредбу ст. 1 чл. 24 Општег закона о народним одборима. По том пропису народни одбор, односно његов савет, чији je акт поништен или укинут има право жалбе државном органу вишем од оног који je акт поништио или укинуо. На основу овог прописа народни одбор, односно гьегов савет, може уложити жалбу и против акта донетог по праву надзора. Питанье je само у томе да ли се правом жалбе против таквих аката могу послужити и појединци и правка лица. Ту матерку ће свакако ближе регулисати будући прописи о општем управном поступку. Досада донети прописи из ове области (7) садрже

(6) Из образложења решења; Уж. бр. 33/53 од 27 I 1953; Уж, бр. 80/52 од И XI 1952; Уж. бр. 161/52 од 19 XII 1952 и Уж. бр. 153/52 од 19 XII 1952.

(7) Напр.: чл. 76 т. 7 Општег закона о народним одборима; чл. 164 т. 7 и 8 Закона о народним одборима срезова НРС, чл. 177 т. 9 и 10 Закона о народним одборима градова и градских општина НРС и чл. 140 т. 7 и 8 Закона о народним одборима општина НРС.