Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

СУДСКА ПРАКСА

<ског права. Имајући у виду наше позитивно службеничко право сматрам да треба примените краћи рок застарелости за све државне службенике наравно уколико није посебним прописок предвиђен друти рок (10). Али и поред тога, исто тако мислим, да краћи рок застарелости код материјалне одговорности државних службеника за штету коју они нанесу грађанима, треба законодавним путем измените и прихватите редован рок од три године из грађанског права, Ово би решење више одговарало и разлозима правичности и обезбеijeay законитости jep je краћи рок ове застарелости, уствари, у извесном смислу привилегија за службенике. Интерес je грађана, па самим тим и државе да службеници за штете које могу нанети грађанима у вршењу службене дужности, не уживају никакве привилегије. За разлику од праксе Државне арбитраже, судска пракса у привредном пословању државе прихвата редован рок ове застарелости. Нема начелних разлога због којих држава не би требало да прихвати овај редован рок застарелости и код штете коју грађанима проузрокују службеници у вршењу службене дужности (11). Колико год може бити пожељно за државу да у што краћем рюку утврди незаконитости и неправилности својих службеника, овај разлог не би смео ићи на штету интереса грађана, поготову кад се редовним роком ове застарелости ни на који начин не штете интереси државе, већ напротив само потврђује начело законитости које краћим роком застарелости код материјалне одговорности државних службеника може пре бити повређено него ли редовним роком. 4. Уставни закон решио je на исти начин одговорност државе за све службенике. Према томе, нема више разлике, коју истине Врховни суд, између одговорности по Закону о државним службеницима и одговорности по Закону о служби у Југословенској народно) -армији, пошто држава одговара за незаконите радње свих својих службеника (чл. 99). Али с обзиром да Уставни закон није регулисао питање рока за подизање тужбе ради накнаде штете то се поставља питанье да ли je краћи рок застарелости из Закона о државним службеницима још на снази. По Уставном закону (чл. 115) „престају важити“ све одредбе „Устава, закона и других прописа које су у супротности са одредбама овог закона“. Према томе, ван спора je да су правила о одговорности службеника из Закона о државним службеницима престала да важе jep сад држава начелно одговора а не накнадно и под одређеним условима као што je прописивао Закон о државним службеницима (чл. 40). Али je спорно да ли je краћи рок

(10, Dr Rudolf Bedenko, Prilog pitanju materljalne odgovornostl službenih llca za štetu počinjenu gradanima nepravilnlm 1 nezakonitim vršenjem službe, Naša zakonltost, Zagreb, 1951, br. 2 —4, str. 128.

(11) Dr M. Kalođera, op. cit. str. 6; Dr Peter Pavlič, О zastaranju ргеmožensklh pravlc, LJudskl pravnlk, Ljubljana, 1952, br. I—3,1 —3, str. 34.