Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
7
УПОРЕДНО ПРАВО - МЕТОД ИЛИ НАУКА
Међународна сарадња y свима областима људске делатности и људске мисли je данас опште познати факт и опште призната потреба. Она проистиче из универзалности било појединих предмета било из саме проблематике која се поставља у вези са појединим питањима, при чему се тежи да се достигнућа, појаве и резултати постигнути било где у свету максимално искористе свуда другде, и тиме увек лакше ствара увек нова платформа за даљи развој људске делатности и људске мисли. Притом, разуме се, начини и средства путем којих се то чини могу бити врло различити, зависећи како од саме природе појава које су прдемет проучавања, тако и од интензитета организованости сарадње заинтересованих лица и установа на међународном плану.
Многи предмети л>удског сазнања, макар општи по своме појму и чак по својој појави, тј. макар да се као такви појављују као објекти научног проучавања у свим крајевима света, у свима државама или код свих народа, имају своје специфичности, с обзиром на које се они, а по врло различитим основима и критеријумима, „просторно” везују за одређене територијалне групације (напр. држава, племе, нахија, род, породица, народ, нација, и сл.). Притом се ове појаве у основи проучавају у размерама временским и просторним
таквих групација, добијајући на тај начин своја т. зв. „национална” обележја (1), тј. са могућношћу констатовања управо извесних особина на страни изучаваних појава и предмета који долазе као последица управо специфичних околности ограничених временски и просторно које су омогућиле и условиле постојање тих и таквих предмета. А то je појава која ce cpehe код скоро свих т. зв, друштвених или хуманитарних наука уопште (2), долазећи као
(1) Израз „национално“ обележје није најпогоднији да изрази све врете подлога за просторно делење људских организација, те га зато ставлено под знаке навода. Ипак, у данашње време, с једне стране јачање националне свести код огромних маса људи који су до недавно живели или joui и данас живе под јармом колонијалних или полуколонииалних система, а с друге стране на чињеници стварања све већег броја т.зв. ~националних држава", услед чега се ове специфичности управо данас најчешће изучавају у границама народа и држава, дају право да се овај израз употреби као најадекватнији за изражавање ове заједничке појаве.
(2) Међутим не треба сматрати да je ова појава сведена само на т.зв. друштвене и хуманитарне науке а да je она уопште искључена код природних наука. Код ових других, она je много мањег значаја, чак спорадичное. Тако, например, залажено je да су извесне особине јелена у резерватима (било које врсте) другачије или бар посебно истакнуте, одн. деформисане при упоређењу тих особина код јелена у т.зв. слободним широким ловиштима. Отуда могућност и у природним, посебно биолошким наукама, шиховог већег или мањег „националног” обележја, тј. територијалног везиваша предмета вьиховог проучавагьа и у вези с тим резултата тих проучавања.