Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
8
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
нужна последица саме природе проучаваних предмета и будући израз „научности” ових наука, разуме се под претпоставком да се и њиховој анализи, тј. утврђивању узрока управо тих појава и таквог развоја, односно њихове друштвене функције приступило научним методама.
Оваква појава je характеристична и за право као облик људске делатности и као израз људске мисли. Везано по начину свога настанка и по обиму свога дејства у принципу за одређени простор, право показује специфичне особине које одговарају по разним основама (3) друштвеним односима који су постајали или који постоје на томе простору, супротстављајући се одн. једначећи се (у разном степену) са свима или бар са неким правима. Притом се већ врло рано поставило питање да ли се при раду било које врете у области права (4) може остати у границама одређеним просторном везом права, или je пак корисно па чак и нужно користити „међународну” сарадњу и у области права. А то значи поставило се питание да ли при стварању, примени и теориској обради једног права треба користити, или бар имати у виду и познавати их, и друга права, права других просторних јединица, права других држава. И усто, за случај позитивног одговора на ово питање, који би био најбољи начин за ово.
Затвореност и искључивост појединих права je особина која je позната у историји. Али исто тако je познато да ce joui код најстаријих права користило искуство стечено код других народа, тако да су се појаве „међународне“ сарадње у области права почеле јављати већ врло рано. Истина рудиментарно и спорадично, али и са, у току времена, тенденцијом за њено проширетье. Притом се, управо с обзиром на сам характер права као друштвене појаве, упоредно проучавање права, упоредно право показало, досад, као најбољи облик ове „међународне” сарадње. У свим правима констатовано je, поред низа већих или мањих специфичности, и низ заједничких појава, при чему се та заједничност могла кретати у погледу облика тих појава, у погледу њиховог систематичког места, у погледу њихове садржине, или само у погледу њиховог дејства. Уз ту констатацију заједничности (5) и специфичности, свакако да се показало врло ко-
(3) То у првом реду у погледу саме врсте правних појава и односа,
а затим и у погледу, и нарочито у погледу садржине и дејства тих односа, jep се управо ове специфичности права много чешће и више појавл,ују код питања гьихове садржине и дејства, него што je то случај код питања саме гьихове врсте.
(4) Па било да Je то при изради закона, при припреми права или при његовој теориској обради.
(5) Која може ићи до иетоветности, мада то нпје увек потребно, јер и код идентичности у друштвеним појмовима, по нашем мишљењу, треба разликовати могућност интензитета идентичности, при чему се она одржава све док опште, заједничке особине, које су утврђене као битне за једну појаву, постоје.