Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ca Радојчићем, побијајући његово мишљење да српска државаније претстављала тип сталешке државе. Јанковић сматра да je српска феудална држава по своме карактеру сталешка, но са још увек јаким заостацима раног феудализма, па чак и неким елементима преддржавног уређења. Врло je корисно што по овом, као и по низу других спорних питања аутор износи мишљење појединих историчара, полемигпући често са њима, дајући најзад и свој суд по тим питањима. У последгьем делу ове књиге аутор je приказао разно j српског средгьовековног права, служећи се обилато законским споменицима, нарочито Душановим закоником. Подробно je говорено о кривичном и грађанском праву, организацији судова и судском поступку. На један врло прикладан начин изложена су основна кривична дела; против феудалног и друштвеног поретка, против цркве и религи je, против личности и имовине. У оквиру ових трупа говорено je о појединим делима која спадају у ту трупу. Највећи број одредаба кривичног права односи се на заштиту феудалне својине, а скоро све остале одредбе односе се на заштиту феудалног поретка уопште. Казне за повредиоце феудалне својине биле су врло тешке. Преступници су кажгьавани чак и смртном казном, док je она ређе примегьивана у случају убиства. Казне за убиство углавном су биле новчане. Интересантно je напоменути постојање извесних заостатака обичајног права у Душановом законику у коме je била предвиђена колективна одговорност села у случају када се деси крађа или разбојништво у селу. Законодавац je ишао толико далеко, да je село поред плаћања накнаде штете бивало и расељавано. Грађанскоправни односи у феудалној Србији, као и у осталим феудалним државама, нису били много развијени. Директних података има врло мало, а нарочито за извесне облигадионоправне уговоре. Међутим, има неких посредник података на основу којих закључујемо постојање разних врста облигационоправних уговора. У одељку о породичним односима указано je на постојање великих породичних задруга као владајућег облика породичне заједнице. Но истовремено говорено je и о узроцима који убрзавају процес распадања и о стварагьу индивидуалних породица. Задруге и даље формално постоје, јер индивидуалне породице избегавају већа оптерећења која би неминовно имале да су ван задруга. О правном положају жене у породици има врло мало података, али и оно што има говори о гьеном тешком положају. Узев у целини књига др. Јанковића je добра и врло корисна. Оношто je нарочито позитивно у књизи др. Јанковића и што неоспорно треба ценити јесте начин излагања материје. Наиме, аутор je кроз изворе средњовековне Србије пратио друштвено-економски развој феудалне Србије. Овакав начин излагања je добар и педагогики исправан и нужно води дубљем проучавању различитих проблема који су постављени у уџбенику. Такође треба истаћи начин обрађивања појединих спорних питања. Аутор износи различита мишљења по тим питањима, a поједина од њих подвргава критичкој анализи. Такође треба истаћи успешно настојање др. Јанковића да одабере конкретна и характеристична питагьа из тог периода и да их концизно изложи. На крају важно je напоменути да су предратни уџбеници углавном били писани полазећи од идеалистичких концепција. Међутим, др. Јанковић успешно настоји да примени метод дијалектичког материјализма у обради материје.

Љубица Кандић■