Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

226

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

онда je потребно да се утврди каква дела могу улазити у састав једног јединственог колективног кривичног дела, тј. морају ли то бити само иста дела или могу бити и разне врсте једног кривичног дела. Правка логика као и разлози правичности нужно захтевају прихватање другог гледишта, које je прихватио окружни суд у горшем случају. Ако кривично дело преваре у виду заната из чл. 258 ст. 3 обухвата све појединачно извршене преваре, не види се разлог због кога би оно обухватало само крупније преваре, док би ситне преваре образовале ново дело у стицају са овим првим. Неубедљив би био аргуменат да ст. 3 чл. 258 Кривичног законика ynyhyje на ст. 1 истог члана те да само дела из овог става могу сачињавати колективно кривично дело преваре у виду заната, jep се ово упућивање односи на опис кривичног дела преваре уопште, који je дат у ст. 1 чл. 258. Како чл. 259 говори такође о кривичном делу преваре прописујући блаже кажњавање у случају када je у питању ситна превара, то ово дело не претставл»а неко ново, квалитативно различите кривично дело, већ само блажу врсту истог кривичног дела. Стога je сасвим разумљиво, да и ова дела могу улазити у састав кривичног дела преваре у виду заната поред дела предвиђених чл. 258 ст. 3 Кривичног законика. Супротно гледиште би и са разлога правичности било неодрживо, jep би према истоме кривац који у виду заната поред крупних врши и ситне преваре одговарао за два кривична дела у стицају, док би онај који у виду заната врши само крупне преваре био у повољнијем положају, jep би одговарао само за једно кривично дело. Из изложеног излази да у случају када je неко лице у риду заната извршило више превара и то како оних из чл. 258 ст. 1 Кривичног законика, тако и оних из чл. 259 ст. 1, постоји само једно кривично дело, и то колективно кривично дело преваре у виду заната из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика.

Мирослав Ђ. Ђорђевић

ВОЂЕЊЕ УПРАВНОГ СПОРА ПРОТИВ АКТА ДОНЕТОГ ПО ПРАВУ НАДЗОРА

У прошлом, првом броју „Анала“ објавио je занимљив случај под горњим насловом П. Димитријевић. Хтео бих да поводом овог случаја учиним две кратке напомене. Најпре, мислим да треба истаћи велику чисто правничку вредност одлуке Врховног суда. Начин на који je Савезни врховни суд решио пиуање издвојивши прави циљ и идеју управног судства насупрот свим формалним аргументима претставља леп пример вештине тумачења и њене важности. То доказује висок квалитет нашег судства, а истовремено и познату чињеницу да je улога судства