Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Парафискалној теорији, која се односи и на приходе и на расходе, на шта М. скреће пажњу (стр. 34), најбогатији материјал пружило je привредно законодавство Француске. У једној студији на коју се позвао и М. (Statistiques et études financières, No 14/1950) приказан je комплекс парафискалних установа у Француској, како их je пописао Шуманов инвентар. Парафискални приходи подељени су према својој намени у три трупе:

I Порези и доприноси наплаћени преко финансистах органа државе у корист одређених јавних установа и-завода финансиста аутономних. Реч je о „таксама“ ко je наплаћују; пољопривредне коморе, берзе и трговачке коморе, Интерпрофесионални завод за житарице, морске луке, и др. II Доприноси које плаћају извесна производна предузећа својим професионалним организацијама у сврху унапређења односних привредних грана (текстил, кинематографија, Национални шумски фонд и др.). Примања у рубрикама под I и II сматрају се економским парафискалитетом. 111 Котизације и доприноси којима се обезбеђује функционисање социјалне заштите (соц. осигурање).

Овде je реч о социјалном парафискалитету, типу који je данас, бесумње, најинтересантнији, не само што je као друштвена појава новијег датума, него и по свои финансиском ефекту. У 1950 у Француској je „економски“ парафискалитет износио око 70 милијарди франака, док je „социјални“ премашао 990 милијарди. Мада социјално осигурање на први поглед претставља чисту парафискалну категорију, ипак je у доктрини око њега највише дискусије вођено; о њему je М. оштро полемисао и на конгресу Међународног института за јавне финансије (1950). Парафискалитет je још недовољно обрађен проблем у науци о финансијама. О њему he се тек писати, што je извесно jep свакодневни живот га носи у себи. То je хетерогена материја која се појављује у разним видовима, зато jy je засада тешко подвести под опште теориске формуле. Заслуга je проф. Морселиа да je тај нови феномен у финансијама међу првима запазио (појава не ретка у финансијама: није ли Нојман „први пронашао“ допринос?). Ова брошура, која je покушај кристализације нове супстанце y финансијама, корак je ближе коначном признању једног термина и једне теорије за коју ce један научник бори врло убедл>иво и одважно.

Др.

Јован Ловчевић

Bruno Moll: PROBLEMAS MONETARIOS CONTEMPORANEOS. Lima

1951, 274 p.

Бивши познати професор Универзитета у Лајпцигу, протеран из Немачке за време Хитлера а садахшьи професор Универзитета у Лими, издао je приликом четиристогодишњице тог Универзитета ову књигу у којој je сакупио поред главног садржаја своје књиге La Moneda (три издања, 1938, 1946 и 1949) серију својих, већином већ у разним ревијама Латинске Америке на шпањолском језику објављених новијих расправа у којима je систематски обрађивао разноврсна савремена новчана питања, тако да се по његовим уводним речима може књига сматрати допуном књиге La Moneđa, те дакле једном целином. Стога je изоставио разне расправе које су биле пригодног значаја те немају трајне вредности Чэегове предратне не-