Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

др. Лукићем, израдио и дневни ред састанка. Потреба за састанком je била велика. Најпре, зато што je то био први састанак на коме су се настанници могли ближе упознати међу собом и видети метод рада и проблема које сбрађују. Затим, и нарочито, што je теорија државе и права код нас данас у великом развоју и пред низом нерешених основних питања. Доскораппье вишемање некритично преузимање совјетске теорије показало се рђавим: особито у вези с новим развојем наше државе и права, али и с развојем како совјетске тако и савремне буржоаске државе и права, морају се решавати на нов начин многобројни нови проблеми. Најзад, има и хитних чисто наставших и педагошких проблема у вези с теоријом државе и права који се морају решити. Сва ова питатьа су тако тешка и сложена да захтевају дут рад велпког броја научника, а пре света заједничко расправљање извесних основних полазних тачака за даље дубље истраживање. У дневном реду састанка огледају eg проблеми који су горе наведени. Расправл>ано je найме о; 1) конструкции програма теорије државе и права, 2) дијалектичком методу у теорији државе и права, 3) односу теорије државе и права и увода у друштвене науке, 4) односу између теорије државе и права и уставног права, 5) класификацији државе и права, 6) лродубљивању појмова државе и права као класних појава, и 7) систему социјалистичкот права. О цитаньима под 1,2, 6 и 7 као увод у дискусију одржао je усмене реферате др. Лукић, а писмене о питаньу под 3 др. Горичар, под 4 Салчић и под 5 др. Мандић. После сваког реферата се развијала дуга, жива и плодна дискусмја. у којој су сви учпеници износили своја гледишта и коja je донела највише користи - свима. Као почетно и основно ггитање ■расправл>ано je питанье конструк-

ције праграма теорије државе и права. У досадашњој обради, и нашој и страној, овог предмета, овај се делио на два дела: теорију државе и теорију права, и сваки део je излагая засебно (често и од два наставника), један за другим. Тако су уствари само вшыематье механички повезивана два потпуно одвојена предмета и није се могла увидети тесна веза која постони змеђу државе и права. Перед тога, то води извесном понављању, као и тешкоћама у разумевању, будући да се држава не може разумети без права, и обрнуто. С друге стране, ако се стоји на гледишту да су држава и право јединствен одраз класне борбе у друштву и органски повезани међу собом, нужно je да се то види и у јединствеком излагању обе те појаве као једне целине. Идеално би било, дакле, да се упоредо и истовремено излажу и држава и право, а не да се одвајају. Али, иако су се сви сложили у томе, ипак je истакнуто и то да би овакво излагање такође проузроковало извесне педагогике тешкоће, пошто се не би могло добити потпуно јасна физиономиј а државе с једне и права с друге стране. Свака од ових појава, поред заједничких црта с другом, юла и своје специфичне црте, Koje захтевају посебну обраду, која се може дати у једном целовитом и упоредном излагашу. Притом jie подвучено да нарочито теорија права треба да разради специФични технички елемент у праву (правку технику), који je досад код нас био веома занемарен. На крају je постигнута сагласност да треба радити у правду припреме једнот целовитог излагаша теорије државе и права, али да засад то иије могућно извести. Као прелазан начин излагања треба усвојити поделу читавог предмета на три приближно једнака дела: један увод, теорију државе и теорију права. У уводу би се опширно изложило све оно што je осноано и заједничко и за државу и за право. Ту би се да-

245

Б Е ЛЕШКЕ