Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ли пре свега социолошки елементи државе и права. Напротив, у теорији државе и права требало би излагати оно што je специфично за државу, односно право, што значи да би се излагали пре свега организациони, односно технички елементи њихови. Тако би се, с једне стране, у уводу довольно опширно истакла јединственост појаве државе и права и шена повезаност с друштвом, а пре свега с његовом економском основицом; а, с друге стране, довољно би било дато места специфично правном моменту и правно ј техници и подвучена разлика између државе и права. У питашу о дијалектичком методу у теорији државе и права утврђено je да се досад често сувише вулгарно сматрало да je дијалектички метод нешто потпуно одвојено од досадашњег развоја правних наука и да се од досадашших резултата тих наука ништа не може искористити, особито кад се тиче метода. Међутим, мора се схватити да дијалектички метод не значи уништење него превазилажење досадашњег развитка и резултата, у смислу Хегеловот укидања. Дијалектички метод као општи научни метод значи примену најопштијих научкюс закона (дајалектика) на истраживање предмета одређених наука, у овом случају теорије државе и права. Али он, баш као такав, нужно укључује у себе и посебне научне методе тих појединих наука. Дијалектички изучавати једну ствар, то пре свега значи изучавати je свестрано, свим методама који хватају шене разне стране. Али у сваком таквом посебном методу морају да буду примешена отпита начела дијалектике; сваки такав метод мора бити изнутра дијалектички схваћен. Тако напр. физика не може да одбаци метод експеримента, да би се служила „дијалектцчким” м>етодом; напротив, тај метод улази у дијалектички, уколико буде дајалектички схваћен и примењен, тј. као део једне више целине. У теорији

државе и права су се тако досад: развила два главна метода; правил и социолошки, Они нису погрешил; само су једнострани сваки за себе je недовољан да вам да пуно сазнање о држави и праву. Али je сваки и нужан за то сазнаше, и сваки улази у оквир дијалектичког метода. Стога дијалектички изучавати државу и право значи изучавати je и социолошки, и правно, и на сваки друга начин, водећи увек рачуна да нам сваки од тих метода открива само je дну страну целине. Исто тако je подвучено да дпјалектички метод захтева конкретно изучаваше сваког појединог питаша и извођеше закључака с обзиром на конкретну грађу, а не унапред и апстрактно калемљење општих дијалектичких законитости на непроучену грађу. Ово друго води у дотматизам и шематизам, који су управо супротнсст ди ј алектици. У расправл>ању о односу између теорије државе и права и увода у социологију најпре je истакнуто као најважније да треба што пре увести на све правне факултете као обавезан предмет увод у општу социологију. На већини факултета код нас тај предмет није обавезан. Колико je у своје време било оправдано укидање апстрактног и догматичког предмета основи марксизма-лешинизма, толико je данас неоправдан© неузођење увода у социологију. Право je по превасходству друштвена наука и немскгуће jy je проучавати ако се не знају основни појмовии закони о друштву. Међутим, неке гимназије у том погледу не дају скоро никаквих знан»а. И док гимназист учи апстрактно непотребно детаље о природа у ботаяици, физици, хемији итд., он не учи ништа о друштву, иако je оно бар исто толико важно. Искуство у раду на факултету показује апсолутно неподношљиву празш-шу у том погледу у знању студената. У том уводу би ce изхчавало друштво уопште, као гэјам, и сви његови ссновни еле-

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА