Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

менти и закони, а посебно оне друштвене појаве које су у тесно ј вези с државом и правом, као; класни састав друштва и класна борба, разни друштвени облици и заједнице (сталежи, касте, удружења, организаций, народи, нације, итд., итд.), особито они који су тешње везани с државом и правом (политичке странке, нације), као и појаве друштвене свести: друштвена правила, друштвене идеологије (особито политичке и правке) итд. Овај би предмет имао да критички обради и искористи огромну грађу коју je социологија досад прикупила и која je нама, под совјетским утицајем, остала вишемања непозната, иако je драгоцена. У вези с тим je истакнуто да студенти показују и врло слабо знање из области филозофије (теорије сазнања, логике, историје филозофије), и да им je стога тешко да студирају право уопште, a теорију државе и права посебно. Подвучена je потреба да се овим предметима посвети више пажње у гимназији, а на факултету да се у погодном облику (у семинару, напр., или друкчије) допуни ово знање и омогући разумевање филозофских елемената теорије државе и права. Такође je додирнуто и питаьье историје државе и права. Утврђено je да je на извесним факултетима сувише историских предмета, jep се поред националне учи као посебан предмет и општа историја (поред римског права). Постигнута je сагласност да je довешан један предмет историја државе и права с нагласком на националној историји, с тим што нужно део историског материала мора да обухвати с једне стране теорија државе и права, а с друге стране —увод у социологију. Исто тако, у случају групног полагање испита, требало би да теорија државе и права с уводом у социологију, а евентуално и с историјом државе и права (и римским) чини једну трупу. Тако

би студент добио заокругљено знање из широке области. Друга евентуалност би била да се место историје у трупу уведе економија. Што се тине самог разграничења социологије и теорије, груба подела би била: социологија се бави општим друштвеним законитостима (по једном мишљењу, она je истоветна с историским материјализмом, по другом не), теорија општим законитостима државе и права, а посебне правые науке законитостима одговарајућих посебних предмета. При обрађивању својих основних појмова државе и права теорија државе и права излази из оквира чисто правних појмова и улази у широку облает друштвених појава и законитости уопште, у вези с којима и на основу којих тек може да утврди те своје основне појмове. Баш зато она и није довољна, и мора да постоји социологија као посебан предмет, који би те основе друштвене проучио и од којих би теорија пошла у свои излагању. У супротном случају, она би се помешала са социологијом. Иако je тако утврђен тесан додир са социологијом, ипак je практично разграничение између теорије државе и права и увода у социологију лако. Скуп се сложно да социолошке елементе државе мора обухватити теорија, јер би се она иначе свела на догматску и апстрактну чисто правку дисциплину. Увод у социологију, напротив, не би обухватио државу и право него само остале друштвене појаве кбје су повезане с њима. Тако би и једна и друга наука могле прикладно да продубљују своје посебне предмете и студент би стекао довољно знања о социологији да би могао научно обрађивати проблеме теорије државе и права. У погледу одиоса између теорије државе и права и уставног права утврђено je да, сходно горшим поставкама, теорија обрађује опште појмове и законитости, а уставно право ФНРЈ само наше

247

БЕЛЕШКЕ