Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

арбитраж:;:: праксе уз напомену да су такви опоров и данас чести управо због неискристалисане теорије и непостојања прописа из те материје. Градско предузеће за млекарство у месту М. у Македонией тужи грађевинско предузеће „Бетон“ у месту С. у Македонији ради повраћаја три електромотора које je тужени „Бетон“ јуна 1951 био дао на послугу нравном претходнику тужиоца. Октобра исте године тужени „Бетон“ тражио je и добио од тужиоца те електромоторе „на привремену послугу“ и пошто их je задржао, тужилац je поднео тужбу. Градска арбитража у С. својом одлуком бр. 423/52 стала je на становиште да се спорни електромотори могу сматрати основним средствима и тужиоца и туженог (!), пошто их je тужилац стекао од свога правног претходника и унео у схшсак својих основних оредстава. Главна арбитража je својом одлуком бр. 2176 53 поништила ту одлуку правилно установл>авајући да су спорни електромотори основна средства туженог „Бетона“ а да тужилац ке може да докаже правки основ којим je стекао право управљања над тим средствима. (А тужилац није тражио повраћај машина на основу евентуалног уговора б послузи чији je рок иначе био неодређен.) Тужилац „Боснаплод“ у месту Д. у Босни тужи Предузеће за прераду воћа у месту Гр. ради повраћаја 25 каца. Те каце je тужени узео од тужиоца августа 1953 на основу акта Секретари јата за привреду и комуналне послове народног одбора у месту Гр. којим се тужени овлашћује да каце узме на употребу. Окружна арбитража у месту Т. својом одлуком бр. 2037/53 одбила je тужиоца од тражења позивајући се на наведено решење Секретаријата за привреду којим се каце додељују туженом на „употребу“. Главна арбитража својом одлуком бр. 3221/53 поништила je ову одлуку са разлога што je решење Секретариата за привреду неправилно, јер оно по прописима не може служити као основ за стицање основних средстава, док je неспорно да су се те каце пре тога налазиле у свойству основних средстава код тужиоца. У овим двема одлукама je карактеристично лутање нижих арбитража. Грешке у одлукама окружних арбитража долазе отуда што имају погрешну концепцију, односно што уошяте немају jaсну концепцију о правној природа права управљања. (Разуме ce ове су грешке типичне, њих чине и друге арбитраже, две наведене одлуке су изабране само случајно, само ради илустрације.) С друге стране Главна арбитража je могла да реши ове спорове само тако што je фактички узела да je право управљања грађанско, апсолутно стварно право код које постоји државина. Иако у нашем позитивном праву join нема прописа о заштити тога права аналогно реивиндикацији и државинским тужбама код својине, у горњим одлукама аналогно je примењен један вид публицијанске тужбе (actio Publiciana in rem): основна средства су досуђена оној странци која их je несметано држала кроз дужи период, односно којој противник ни je могао да истине јачи основ за државину основних