Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАЈСУЛТЕТА

вати само за више службе односно функције. Даље, без значаја je да ли се служба врши самостално или под надзором другог (19). Модерно je схватагье да се појам службеног лица у овом смислу везује не за својства лица већ за носиоца службе, без обзира на његово својство. Ово je данас оправдано нарочито с пропшривањем социјалнополитичких, санитетских и превешмвно-заштитних задатака модерне државе, тако да се приватна лица на више начина укл>учују у вршење ових служби. Баш с обзиром на важност ових служби потребно je предвидели као кривична дела све повреде дужности лица која учествују у вршењу ових служби. Али из овог не треба извести закл>учак да сва кривична дела ових лица треба изједначити у погледу кажњивости с кривичним делима службених лица у правом смислу, нарочито с кривичним делима државних службеника. Могло би се извршити извесно диференцирање у одређивању кривичних дела повреде службе, Једна кривична дела била би кривична дела повреде службе, која једновремено значе и повреду службеничке дужности односно обавезе лз-гца у посебном службеничком односно службеном односу. Друга би кривична дела означавала повреде службе од стране лица која су као грађани позвани да учествују у вршењу разних државних и друштвених служби, ма по ком основу и на који начин. Мада je погрешно подам службеног лица одредити чисто казуистички, ипак треба бити обаэрив при одређивању законске дефиниције појма службеног лица, како она не би сметала теорији и пракси (20).

Др.

Јанко Ђ. Таховић

О НЕКИМ ПИТАЊИМА У ВЕЗИ СА ЗАКУПНИНОМ У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

I Ако желимо да изучавамо развитак нашег сељачког радног задругарства, онда треба да се задржимо и на расподеди прихода у радним задругама пошто je то било и остало једно од основних питања у вези са организацијом и радом тих задруга. Треба да видимо који су били основни критеријуми код расподеле прихода. Да ли je одлучујући критеријум био уложени рад или je узимака, и у коликој мери, и земља коју су задругари уносили у задруге. У првим заједницама за обраду земље, које су осшшане већ од јесени 1944 и у току 1945 године а из којих су касније произашле сељачке радне задруге, питатье расподеле прихода решавано je махом на врло упрошћен начин. Ове заједиице још нису имале никаквих писаних правила нити су уводиле радне норме, а приходи су најчешће дељени према броју чланова породица. Дакле зем.ъа

(19) Wachlnger, S. 241—243. (20) Wachlnger, S. 305—307,