Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

43

XÏOJAM СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

латносте, могу бите извршиоци једног одређеног службеног кривичног дела, док je јасно да она могу бити извршиоци других службених кривичних дела. Овај начин одређивања подма службеног лида има још једну предност. Наиме, ако се жели да се општим појмом службеног лида обухвате сва лица која уопште могу бити извршиоци појединих кривичних дела службених лица, онда често пута овакав појам службеног лица не може оэначити појам службеног лица у правом смислу, већ се овај проширује лицима која нису права службена лица већ се само изједначују са службеним лицима у погледу кривичне одговорности. С друге стране овакав ошпти појам никад не може бити сасвим прецизан и увек може довести до неједнаког тумачења у пракси. Ако би се пак подам службеног лица односно извршиоца одредио код сваког кривичног дела односно трупе кривичгних дела понаособ, онда би он био прецизан и не би задавао никакве тепгкоће пракси и теорији у погледу његовог тумачења. Најзад у појединим законодавствима, у вези с известим кривичним делима, нарочито у вези с кривичним делима подмићиваша, појам њиховог извршиоца одређује се доста широко, тако да би било нелогично да се сви ови обухвате општим подмом службеног лица у смислу кривичног законика. Споменимо само енглеско кривично право, по коме извршиоци изнуде односно подмићивања могу бити и таква лица као што су воденичари, скелециде, закупци тргова, тржишта итд. (17), или француско кривично право, по коме по измени Кривичног законика од 6 фебруара 1919 извршиоци подмићивања могу бити и приватни намештеници индустриских и трговачких предузећа, а по измени од 8 фебруара 1945, прописи о кривичним делима подмићивања примењуду се на све намештенике, без обзира како се они плаћају годиппье, месечно, дневно или с учешћем у добити (18). Свакако да општом формулой о подму службеног лица сва ова лица се не могу обухватити као службена лица у правом смислу, док се код поменутих кривичних дела она могу назначите као могући извршиоци ових кривичних дела. Слично се може казати и у погледу неких других кривичних дела. На краду навешћемо join нека правила у вези са одређивањем појма службеног лица у теорији и пракси, кода такође могу помоћи приликом одређивања овог појма. Сматра се да je без значада за појам службеног лица форма постављеша односно одређивања лица на једво службено место. Узима се да се постављење однбсно одређивање у овом смислу може извршити и конклудентном радшом. Без значаја je врста службе. Нема делатноста ко ja не може бити предмет службе у овом смислу. Појам службе не треба вези-

(17) Russel on Crime, р. 407.

(18) Dalloz, Code Pénal, 1952, art. 177; Rousselet-Patln (Goyet), Précis de Droit, pénal spécial, 1950, p. 64—63.