Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

23Э

двострано (узајамно деловање). Исто тако Вебер није сматрао своју интерпретацију као објашњење настанка капитализма (који има своје материјалне предуслове), већ као проучавање утицаја који су извесна релитиска веровања извршила на „дух“ капитализма. Најзад, Кивилије неоправдано заузима негативан став према социологами знан>а. Ако ништа друго, досадашњи радови из те научне- дисциплине указали су на перспективу плодних научних истраживања те сложене проблематике, чије je основе дао joui Маркс, нарочито у својим тзв. „раним радовима“. Међутим, и поред ових и других примедаба које би се могле ставити Кивилијевој књизи, она je врло користан прилог француској социологији, јер ће допринети, уз остале напоре у том смеру, да ce одлучније и у већем опсегу приђе конкретним проблемима друштвене стварности. Као додатак објављен je чланак Емила Диркема La Sociologie et son domaine scientifique који je изашао 1900 на италијанском језику у часопису Rivista italiana di Sociologia. Иако je отада прошло више од пола века, чланак садржи анализе и заюьучке у вези са проблемима предмета и методе социологи je и критиком форма лне социологије који се ни данас не могу занемарити.

Милорад В. Симић

Léon Metzler: L’HUMANISME JURIDIQUE. L’évolution du droit sous l’angle culturel. Bruxelles, Etablissements Emile Bruylant, 1952, 483 p. У правној литератури постоји врло велики број дела у којима се расправља на овај или онај начин и проблем еволуције права. Том приликом се обично указује на гьегову везу са чињеницама које карактеришу општи напредак културе, a уједно се чине покушаји не само описиваша него и теоретског уопштавања па чак и одређиваша, уочавања, основне тенденције развитка. Иако се притом дају разноврсна решења ипак се може сматрати као преовлађујуће и скоро општеприхваћено у буржоаској науци следеће мишљење: основна тенденција јесте стално и прогресивно хуманизирање права, односно непрестани пораст његове друштвене вредности, социјалног смисла уопште и заштите путем права индивидуалних льудских вредности посебно. И ова књига луксембуршког правника Мецлера je писана с тежњом да се прикаже еволуција права у правду хуманизма. По речима самог аутора, хуманизам je данас у моди; он се састоји из безброј елемената, он je характеристичен за стање савремене духовне и интелектуалне атмосфере; он прожима све културне активности; једном речи „хуманизам украшава и оплемешује живот у дпуштву чије све области обухвата и прожима“ (с. 13). Међутим, треба одмах нагласити да je једна таква пишчева тежкьа остала без неког значајнијег резултата већ из простог разлога што книга по својој садржини и структури може пружити само делимичну и непотпуну слику у томе погледу. Јер, несумњиво je да сам факт многоврсног и често неодређеног манифестовања хуманизма и на плану друштвено-политичког и правног живота изванредно отежава задатак сваком ономе ко би покушао да о тој материји говори, а поготово ако није учинио правилам избор чињеница у којима се хуманизам мање или више изразито испољава. Мецлер je и сам то добро ocehao, jep je сматрао потребним да у предшвору објасни мотиве који су довели до тога да уместо првобитно замишљеног,

ПРИКАЗИ