Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

355

кад штате начин производње једне прогресивне класе свакако доприносе и развитку цивилизације уопште, што међутим није непосредан цюъ права него само последица иегове главке функције заилите интереса једне класе.

Дижитрще Продатювик

Carl August Emge: BÜROKRATISIERUNG UNTER PHILOSOPHISCHER UND SOZIOLOGISCHER SICHT. [Separatabdruck a. d.J „Abhandlungen der Geistes-und sozialwissenschaftlichen Klasse“ der Akademie der Wissenschaften und der Literatur in Mainz, Jahrgang 1950, Nr. 18, S. 21. У готово свим државама које су достигле одређену фазу развоза капитализма, а нарочито уколико су у значајнијој мери развијени елементи државног капитализма или, пак, започета изградња социјализма, друштвено-политичка пракса поставља у разним видовима проблеме бирократије и бирократизма. Међутим, карактеристично je да постоји приметна несразмера између стварно великог значаја тих појава и релативно недовољног интереса за њих у социолошко-политичкој науци. Због тога je свако ново дело из те области корисно и потребно, независно од тога каква je његова стварна научна вредност, облиlк, обим и какве су концепције аутора таквих публикација. С обзиром на актуелност и широки интерес који влада баш данас у нашој земл>и за проблеме бирократизма, ова расправа заслужује да се на њу подробније осврнемо како би се видело на који начин их поставља, решава и обрађује један писац • с високим научним рангом као што je К. А. Емге, истакнути претставник новохегелијанског правца у правној филозофији. Горња расправа je уствари реферат одржан на скупу немачких социолога у Детмолду 18 октобра 1950. Писац je ставио као мото интересанту мисао Макса Вебера, једног од ретких социолога који се више бавио питањима бирократизма: „Кад je већ једном потпуно уведена, бирократија поста je најтеже разорива друштвена творевина“. У уводном поглављу аутор je дао, поред назначена најважнијих дела у постојећој литератури, и неколико занимл>ивих обавештења. Сматра се да je израз „бирократизам“ унео у политичку теорију француски економист Vincent de Gourney (1712 —1759), коме ce иначе приписује и класична формула „laissez faire, laissez passer“, jep je говорио: „Код нас постоји болеет ко ja пустоши; ова болеет се зове бироманија. Понекад се ствара четврти или пети облик владавине (тј. поред теократије, аристократа je, монархије, и демократије С. В.) под именом бирократија.“ Ускоро je тај појам распространен не само у критичким написима о државној управи, а особито после постигнутог високог стелена бирократизма у доба Наполеона, него je и у низу књижЕвних дела дат уметнички уобличен тип бирократе (код Дикенса, Балзака, Чехова, Гогол>а итд.) А сам термин долази од латинске речи „burrus“, италијанске „burro“, шпанске „bujo“, старофранцуске „la bure“, које су првобитно означавале тамну боју прекривача столона у канцеларијама, a касније су тако названи сами столови и, најзад, читав лЬкал у коме су се •налазиле службене просторије. Доцније уношене различите појмовне садржине у тај термин учинило га je доста неодређеним. Затим писац прелази на разраду саме проблематике и то тако што je већи део излагана (с. 5 —16) посветио приказивану социоло-