Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ

375

„Познате су Ататуркове речи: „Нова држава Турска изградиће своје темеље не помоћу бајонета већ помоћу привреде. Нова држава мора бити економска држава. Да бисмо je издигли на достојну висину морамо највећу пажњу посветити нашим економоким интересима“. Овим мислима инспирисао ce Џелал Бајар и њима ce руководив у читавом свом животном делу. „Економист од талента Џелал Бајар je огледао своје велике с-тваралачке способности најпре у банкарству; из њега je пренео y свој стил рада: иницијативност, смисао за реалност, истрајност и стршьивост; особине које су га у његовој каријери йривредног реформатора и државника срећно пратиле. „У првој влади образовано] после проглашења Републике, Целая Бајар je држао ресор привреде, а затим je добио Министарство за обнову и колонизацију. 1923 године учествовао je у раду Лозанске конференције мира. ИдзФе године он напушта по ложа ј министра и по замисли и захтеву Ататурка, оснива Пословну банку, по реду први новчани завод у новој Турској, данас једну од четири велике државне кредитне институције. Овом установом која je задарила темеље привредној активности турске државе, он руководи читавих осам година, период у коме се шегова изванредна агилност осетила нарочито у турских финансија руияираних дутогодшшьим ратовањем. Под његовим снажним импулсом турска економика доживљава сјајан полет и постиже плодну сарадњу између банкарства, пољопривреде и индустрије. „Од 1932 до 1937 године Џелал Бајар je понова министар привреде. То je раздобље у коме je тзв. етатистички правац у турокој привреди дошао до свог пуног изражаја: с једне стране, форсира се изградња националне индустрије под руководством државе, а, с друге, удео државних средстава у инвестицијама постаје све већи. „Индустријализација земље захтевала je планску привреду и на њу je Анкарска влада прешла крајем 1934 године; отада су проведена три петогодишња плана привредног развитка. Резултати тих напора велики су: сва крзчша индустрија данас je највећим делом у рукама државе; држава контролише у потпуности индустрију црне металургије, индустрију шећера, дувана, пива, соли, итд. Уз то, државно интересовање обухватило je и пољопривреду те се данашња Турска јавља на опољшем тржишту не само са својим позлатим дуваном већ и са пшеницом и памуком. „С др>гге стране, инвестициона политика захтевала je велика финансиска средства, која je требало створити. У почетно] фази етатизма на иностране кредите влада није рачунала, јер су страна екоплоатација и наметнуте капитулације биле и сувише свеже у успомени турског народа. Држава je стога била једина која je националним средствима, порезима и другим приходима, могла обезбедити потребну акумулацију, која je преко буџета и државних банака коришћена у привреди. „Овај велики напор привредне изградње обухватио je био све гране турске економике. Читана индустрија, саобраћај, банкарство, делимично спољна трговина, изграђени су државном интервенцијом. Улога Џелала Бајара у свему томе била je прворедна. „Овај одлучујући зтицај на изградњу турске економике Џелал Бајар задржао je и када je, у промењеним условима и после постигнутих резултата који су се само у етатизму могли постићи, Турска узела нови правац у својој привредној политици којим данас иде. На том путу она сада постиже нове успехе који се нарочито огледају у знатном порасту производње у пољопривреди, „По завршетку Првог свегског рата заостала аутократско-феудална држава, о чија су се богаства читава два столећа отимале велике силе, Турска се под воћством великог Ататурка и гьегових