Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

288

основу и у границама овлашћеша датог му правним прописом одлучује суд. Према томе, и у случају из чл. 16 Закона о управним споровима суд je овлашћен да оцени да ли je у конкретном случају заиста реч о „јавном интересу“, или je управни орган означио нешто као „јавни интерес” шло уствари нема тај карактер. 8. - Целисходно и рационално би било да врховни суд истовремено решава по главној ствари и по тужби противу решења о одбијању захтева за одлагаше извршења оспореног управног акта. Најзад поставља се питање да ли je допуштена жалба Савезном врховном суду противу пресуде или решеша републичког врховног суда у предмету одбијаша извршеша управног акта. Свакако да je и у овим предметима допуштена жалба под условом да je противу такве пресуде односно решеша допуштена жалба Савезном врховном суду. 9. Овлашћење суда да оцешује питаше могућности одлагаша извршеша оспореног управног акта има више теоретски него практичан значај. Јер државни органи, ако то хоће, могу извршити оспорени управни акт. Али сама чињеница да се суду даје овлашћење да ревидира разлоге државних органа, наведене у прилог шихове тезе, да у конкретном случају не постоје довол>но оправдани разлози за одлагање извршења управног акта, може позитивно утицати на државне органе при решавању тужиочевог захтева о одлагању извршеша уцравног акта. Та чишеница изгледа нам нарочито значајна при решавашу овога питања. 10. На које се врвме може одложити извршење оспореног управног акта? У закону je предвиђено да се извршење може одложити до коначне судске одлуке. Према томе, по захте’ву тужиоца за одлагаше извршеша оспореног управног акта могућа су два алтернативна решења: или да се одбије захтев за одлагање извршеша или да се одобри одлагање које онда траје све до окончеша управног спора. 11. Да не би одлагање извршења оспореног управног акта трајало сувише дуго времена било би свакако целисходно да суд такав предмет одмах узме у поступок, иако закон ни je прописао хитност за решавање спорова код којих je одложено извршење оспореног управног акта. Ако je државни орган одложио извршење оспореног управног акта по сопственој иницијативи, требало би да он о томе обавести надлежни суд, код кога се води управни спор противу управног акта да би суд имао то у виду. 12. Ако државни орган одбије тужиочев захтев за одлагаше извршеша решеша и тужиоцу извршешем решеша буде нанета штета, тужилац може, према чл. 10 Закона о управним споровима, тражити у истом управном спору накладу штете која му je тиме нанета, односно повраћај ствари које су му одузете. Ако суд понипгги оспорено решеше он he одлучити и о захтеву тужиоца за повраћај ствари, односно за накнаду штете, под условом да подаци поступка пружају за то поуздан основ. Ако суд не може на основу