Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САВЕЗНА НАРОДНА СКУПШТИНА

289

података из списа да одлучи о захтеву тужиоца за накнаду штете, односно за повраћај ствари, он he упутити тужиоца да свој захтев остварује у грађанској паршгци (чл. 40, ст. 4, Закона о управним споровима). Ово je један случај спора пуне јурисдикције који je y нашем праву предвиђен у ограниченом облику у поређењу ca француским спором пуне јурисдикције. Супротно француском праву ова врста спорова у нашем праву не може се самостално водити, већ увек у вези са спором о поништају управних аката.

Др. Славољу 6 Поповић

ОДНОС ИЗМЕЂУ САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ЊЕНИХ ИЗВРШНИХ ОРГАНА

I. Основни проблем скупштинског система власти je проблем начина спровођења и доследног остварења јединства власти као организационог принципа на коме почива систем скушптинске владавине, У комплексу питања ко ja чине овај проблем свакако да je централно и суштинско питање: начин и степей концентрисања законодавне и управне власти у рукама Скупштине, а затим питање начина вршења ове концентрисане власти од стране саме Скупштине. Савезни Уставни закон од 1953 (а уставки закон република у домену републичком, Општи закон о народним одборима од 1952 у локалној сфери власти) решио je ово питање на један специфичан начин. Савезна народна скупштина има не само искључиво право вршекьа закояодавне власти, већ и једног, по важности, знатнијег дела онога што се уобичајеном терминологијом назива управном влашћу. Тачније речено, Скупштина врши политичку страну управне власти, или, како се то каже, врши функцију политичког руковођења управом. Неполитички део управне власти, или другим речима, административна функција у ужем смислу речи, а то значи обављаше текућих управних и извршних послова, поверено je посебним неполитичким органима савезној управи. Кад je то тако, онда се природно поставља питање на који начин he Скупштина моћи извршити оволико широк круг функција и послова, нарочито с обзиром да je она једно врло обимно тело. Разумљиво je да je створен низ инструмената и погодности у самој конституции Скупштине који доприносе да она буде у стану да врши власт која јој припада (например, сталност заседања, систем одбора и комисија.

*■) У овим разматрањима неће бити узет у обзир период од доношења савезног Уставног закона до избора за нову Савезну народну скупштину, новембра 1953, период кад je Савезно извршно веће деловало, уствари, као влада са правом доношења уредби са законском снагом, а у присуству старе Скупштине изабране и конституисане по прописима Устава •д 1946.