Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САВЕЗНА НАРОДНА СКУПШТИНА

291

Мада о томе нема прописа, мислимо да Скупштина у истој- мери може давати директиве за рад и Претседнику Републике. На то упућује, пре света, разлог његовог успостављања, а затим и његов положа] у систему власти. Даље, Скупштина врши контролу рада Претседника и Већа. Ова контрола се одвија првенствено у виду подношења извештаја ових органа о шиховом ращу. Тако се у чл. 76, ст. 2, каже да Претседник Републике подноси Скупштини извештај о раду Савезног извршног већа, а у истом смислу je и одредба чл. 85, ст. 1, по коjoj je Веће дужно обавештавати Скушптину о свом раду. Ову одредбу допуњава пропис следећег става истог члана по коме Скупштина може захтевати од Beha да јој поднесе извештај о свом раду или о појединим питањима из свог делокруга. • Могућност ове сталне контроле потврђује се и одредбама чл. 53 и 66, који стварају другу форму контроле, јер прописују да сваки посланик има право да поставлю питања Behy, на која оно мора дати одговор и да та питаша могу, на предлог посланика, постати предмет дискусије у дому или Скупштини (чл. 53, ст. 1 и 2). Исто право имају и скупштински одбори (чл. 66, ст. 1). Behe je обавезно да одговара на питања и да даје конкретна обавештења, као што je обавезно да на захтев подноси извештај, јер иначе поменути прописи не би имали смисла. Овим се пружа могућност Скупштини да се разноврсним и конкретним питањима упозна с радом Већа, те да на тај начин врши не само контролу, што je битно, већ и да се приближи самом вршешу функције политичког руковођења управом. Прописи о контроли били би без практичног ефекта ако не би било и прописа о одговорности. Уосталом, сам систем дослед.нијег јединства власти то неопходно претпоставља. Прописи о одговорности извршних органа пред Скупштином изричито су предвиђени у низу чланова Уставног закона (чл. 76, ст. 1 и 2, чл. 84, ст. 1, итд.). У низу елемената који показују врло доследно спроведену потчиньеност ових органа као извршних, нарочито je важан пропис чл. 85 ст. 4, по коме Скупштина може укинути сваки акт Beha ако овај није сагласан са законом. Ова одредба логично прбизлази из горе набројаних елемената и претставља природан завршетак у систему који остварује једно строжије али не и круто јединство власти. Поставља се питање, пошто то није прописано у Уставном закону, да ли Скупштина може укинути акт Извршног већа ако je он у супротности не са законом већ са другим актима Скупштине (као што су декларације, резолуције, препоруке, одлуке). Ако су у питању декларације, резолуције и препоруке, мислимо да акт Већа, несагласан с њима, не би могао бити укинут. Разлог треба тражити у самом специфичном характеру ових аката који нису чисто правке природе, као што je то случај са за-