Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

290

АНАДИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

итд.), али je то ипак недовольно за извршење задатака који она има. Решење овог проблема нађено je у успостављању Претседника Републике и Савезног извршног већа као извршних органа Савезне народне скупштнне. Већ из чл. 13 и 14 савезног Уставног закона може се видети да Скупштина остварује јединство власти и уочити извршни карактер поменутих органа. Тамо се каже да je Савезна народна скупштина претставник народног суверенитета и највиши орган власти федерације, односно да Скупштина врши права федерације непосредно и преко Претредника Републике и Савезног извршног већа као својих извршних органа, a одређене извршне послове врше савезни органи управе према смерницама и под контролом Савезног извршног већа. Однос између поменутих извршних органа и Скупштине, који нас у овом тренутку интересује, посматраћемо с три стране: с гледишта права Скупштине према њима, с гледишта права које они имају према Скупштини, и с гледишта функција ових извршних органа. На тај начин, лако ћемо видети како природу њиховог узајамног односа, тако и карактер Претседника Републике и Савезног извршног већа као специјалних извршних органа Скупштине. 11. Једна од основних гарантија и претпоставки да Претседник Републике и Савезно извршно веће одиграју улогу коју им норме и концепција Уставног закона намећу, јесу права Скупштине које ова има- према њима у погледу њиховог конституисагьа, рада и одговорности. Посебну пажњу треба обратити на следеће: Прва претпоставка која се логично поставља било би постављање и разрешавање у целини или појединих чланова ових органа од стране саме Скупштине. Одредбе чл. 15, т. 2 и 3, то изричито прописују, а у Пословнику Савезне народне скупштине то je детально разрађено. Треба додати да се ови органи бирају из редова Скупштине, чији чланови и даље остају, што доприноси њиховом тешњем повезивању са Скушнтином. Одредбе о бирању и разрешавању се нужно допуњују одредбама чл. 75 и 80 Уставног закона по којима Претседник Републике и Савезно извршно веће врше послове на основу и у оквиру Устава и закона. .А то значи не само поштовање поменутих аката приликом вршења послова, већ и то да кроз ова акта извршни органи добијају основна и за њихово постојање битна овлашћења за рад. Уставни закон je, затим, створио и могућност да Скупштина даје и директиве за непосредну акцију њених извршних органа. У чл. 85, ст. 3, Уставног закона каже се да Скупштина претреса извештај Савезног извршног већа, и на основу претреса може доносити резолуције и давати препоруке. Иако овај пропис није баш сасвим јасан, не видимо зашто се не би могао протумачити и у смислу да ови акти садрже и директиве дате самом Behy (I).

(1) В. др. Јован Ђорђевић: Уставно право ФНРЈ, Београд, 1953, стр. 316.