Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИК A3 И

ГОДИШЊАК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У САРАЈЕВУ, књ. I, Сарајево, 1953, стр. 246. Млади Правый факултет у Сарајеву показао je већ видне успехе досад, како у наставном тако особито и у научном раду. Његови наставници су своје научне радове објављивали појединачно, а извесно време je издавая и Исторископравни зборник овог факултета. Осећајући, међутим, потребу за пружањем могућности својим члановима да своје озбиљније научне радове објављују у ширем обиму него што им то допуштају досадашње публикације, Факултет je покренуо свој Годишњак и тиме ce уврстио међу наше старије правне факултете, од којих већ сваки од раније има своју посебну публикацију. Нема сумње да he тиме овај Факултет потврдити и проширити своје досадащнье домете у научном раду, и то се може само свесрдно поздравити, како с ужег факултетског тако и са ширег друштвеног гледишта. Правне и уопште друштвене науке које се гаје на нашим правним факултетима, нажалост, веома су неразвијене, и наши научни радници још увек немају довољно могућности да своје радове, особито веће и неактуелније, а поготову монографије, објављују. Сваки допринос у том погледу je, према томе, драгоцен. Ако се баци општи поглед на овај Годишњак, може се рећи да je утисак задовољавајући. У њему je објављено укупно 14 радова из разних области наука које се гаје на Факултету, а радове су објавили како старији професори тако и млади научни радници, предавачи. Избор тема je углавном из наше савремене стварности, и њима су обухваћена већином важна питања. Висина обраде одговара Факултету и његовом већ лепом утледу. Нема сумње да многе од ових тема захтевају и продубљенију обраду, и ми бисмо лично желели да су чланци већином дужи, како 6и се таква обрада могла дати. Али се мора такође разумети к оправдана жеља, коју претпостављамо као разлог за краткоћу чланака, да, особито у првим књигама Годишњака, буде претстављено што више сарадника и са што више радова. Први je чланак у Годишњаку проф. Д, Крндије: „Потребил рад и вишак рада“. Ту се најпре даје кратко излагање о овим појмовима, да се затим нешто опширније изложи наш привредни систем стопа акумулације и фондова као механизма за одвајање потребног рада и вишка рада и укаже на потребу усавршавања тог система. Други чланак je проф. др. М. Бајића: „Пословна неспособност и почеци старательства у римском праву“. После тога долази чланак проф. др. X. Чемерлића: „Локална самоуправа у ФНРЈ“. Чланак почиње истицањем важности питања самоуправе у свакој држави. У буржоаској држави буржоазија je у начелу против самоуправе, док се потлачене класе или угњетенв нације боре за ову, употребљавајући je као средство за своје учешће у власти. Ако не може спречити те тежње, буржоазија даје самоуправу, задовољавајући на тај начин бар донекле потлачене а истовремено чувајући главку државну власт за себе. Самоуправа у социјалистичкој држави није оруђе класне борбе већ неопходно