Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обради и једне и друге проблеме. Ипак je техници истраживања просторно дата предност пред општијим теориским методолошким проблемима. У првом делу књиге који je претежно теориског карактера, обрађени су: однос теорије и чињеница у науци, проблем етичких вредности у друштвеним наукама, однос чисте и примешене науке, основни елементи научног метода у које аутори убрајају процес формирагьа појмова, поступак у изграђивању и проверавању научних хипотеза и израду плана научног истраживаша. Основном карактеристиком науке писди сматрају тесну повезаност између теорије и чињеница, одбацујући укорењено погрешно схватање да се наука бави само чињеницама, док се на теорију која ce често погрдно назива спекулацијом, гледа као на ствар филозофије, Према том схватању улога теорије у науци своди се на cyмирање прикупљених чињеница, али je и ту њена функција ограничена, јер ce претпоставља „да чињенице саме говоре“. По мшшьењу аутора, улога теорије je далеко већа: Случајно сакупљање чињеница не би никад довело до модерне науке. Научне чшьенице су произвол теориским разлозима руковођеног посматрања. Саму научну чињеницу писци дефишпду као „емпириским путем проверљиво опажање“ (8). Функција теорије у научном истраживању своди се на следеће: (1) одређивање основне оријентације неке науке, помоћу прецизираша врсте података које треба истраживати; (2) стварање концептуалне схеме у којој се чињениде систематизују, класифицирају и доводе у међусобне односе; (3) сумирање чишеница у емпириским и систематским уопштавашима; (4) предвиђање и (5) указивање на празнине у постојећим научним сазнањима. Повезаност теорије са чињеницама огледа се у науци и у томе што су чшьешще основни потстицај за формирање, критику, измене и одбацивакье застарелих теорија. Међу основне теориске постулате модерне науке аутори убрајају следеће ставове; „Свег (world) постоји“, „Ми можемо сазяати свет“, „Свет сазнајемо кроз своја чула”, „Појаве су узрочно повез ане” (20). У методологији и филозофији науке последних деценија много се расправља проблем моралних вредности у свим, а нарочито у друштвеним наукама. Taj се проблем своди на социјалну употребу научних открића, а у друштвеним наукама га компликује чшьеница да моралне вредности улазе у домен и постају предмет научног истраживаньа, али да се научници не могу ослободити својих личних предубеђења и предрасуда друштвене средине и очувати објективност која je conditio sine qua non науке. Писци сматрају да се наука не може одвојити од етичких вредности. Али због њене природе и специфичне друштвене функције основна етичка вредност у науци јесте вера „да je боље знати, него не знати“. Пошто се верује да знаке више вреди од незнања, не само за научника, већ и за обичног човека, заступа се принцип потпуне јавности научних истраживања и свих гьихових резултата (21). Искривл>аван>е и фалсификовање чињеница, чак и без обзира на то што негира основни етички постулат науке, не може у њој дуто да се одржи. Свако важније истраживање понавља се и проверава небројено дута, те je дуже одржање научног фалсификата и теориски немогуће. Тамо где се етичке вретности и норме појавЛ)ују као предмет научног истраживања, наука треба да анализггра и износи логичке противречности у систему вредности, без обзира на отпор који се тггме може изазвати у друштвеној средини. Писци ве РУЈУ Д а научна анализа социјалних предрасуда може .знатно допринети њиховом отклагьагьу (25 —26).