Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

109

У поглављу о односу између чисте и примењене науке заступа се мишљење да међу њима нема несавладљивих супрохности. Истичући да се у САД дају далеко већа средства на социјална истраживања која треба да служе некой непосредном практичном циљу, писци указују на уски практицизам, недозољан научни ниво и површност многих таквих истраживаша као главне узроке што она често не доприноси готово ништа развоју друштвених наука. Запушташе теориских студија које намеће логика развоја само социологов било би исто тако штетно, као и одвајаше друштвених наука од практичних проблема. Након изношења методолошких принципа формираша научних појмова и шиховог повезиваша у научни систем, те поступака у изградњи и логичко-емпириском проверавашу научних хипотеза, у чију детал>ну анализу није неопходно улазити јер не претстављају неку специфичност друштвених наука, разматра се као увод у други део кшиге, посвећен претежно техници социолошких истраживаша, проблем научног посматрања. Наука почиње са посматрашем и завршава тражећи у њему потврду својих теорија. Оспособљавање социолога за методичко посматрање има велику важност. У социологији су се развиле разне технике посматраша. Са становишта односа истраживача према предмету проучаваша оне се могу поделили у две гурпе. У прву спадају оне технике које претпостављају потпуно или бар делимично учешће истраживача у проучаваним друштвеним појавама, а у другу трупу оне где се он поставља изван проучаваних односа, као што je то редовно и нужно случај у природним наукама. Темељно проучавање многих друштвених односа или група готово je немогуће без бар делимичног учешћа истраживача у њима. Писци су указали на извесне позитивне и негативна стране разних техника посматраша и усцех њихове примене у проучавању различитих друштвених noiam и односа. Но као основни принцип научног посматраша истакнут je шегов систематски карактер и такав начин изношеша властитих поступака у истраживашу и добијених резултата да je сваком другом научном раднику, који би то желео, могуће да изведе слично истраживаше и тиме провери ауторове резултате. Посебна пажња поклошена je анализи промена које у уобичајено „нормално“ понашаше л>уди уноси присуство истраживача и свест да се посматрају и анализирају шихови поступци. У приказу разних техника истраживаша аутори су далеко већи знача ј придали испитивашу субјективног аспекта друштвених односа и процеса, пошто je он теже приступачан систематском научном захвату и објективном мерешу. Опширно су обрађене појединости технике научног интервјуа, разних упитника и формулара који се употребљавају у социологији и социјалној психологији приликом истраживаша јавног мишљеша, схваташа и предрасуда, међусобних односа између разних друштвених слојева, националних и расних група итд. Поред тога изузетна важност придана je развијашу и усавршавашу технике квантитативних мерења најразличитијих квалитативних друштвених процеса и то нарочито оних где су квантитативни поступци доскора сматрани потпуно .непримешьивим (напр. на подручју испитиваша разних појава друштвене свести) у чему се неоспорно огледа утицај социометрије. У последшим поглављима обрађени су мада само у најширим потезима употреба статистике у социологији и специфични проблеми проучаваша креташа становништва. Кшига завршава поглављима о анализи прикупљених података и о шиховој коначној формулацији. У целини узев овај рад преставља прилично солидан. мада не и довадьно свеСтран приказ методолошке проблематике западне