Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

123

вредни полет требало je да допринесе смањењу броја незапослеШlх, и у томе смеру разне су мере биле предузете. На занимљив начин je ист ак нут о да се од тога момента није више придавала кахштална важност скоро потпуној стабилности девизних курсева у оквиру златних тачака уласка и изласка. Поједине земље имале су у виду релативну стабилност према злату, док су друге покушавале да одрже релативну стабилност према фунти стерлинга. О.ткако je укинуто златно важење и у многим земљама уведена девизна контрола, монетарна политика се није могла више задовољити отпитом равнотежом длатног биланса. За време рата једна од смерница монетарне политике била je да се не повећава каматна стопа. Сем тога требало je обезбедити свакоме који je узео учешћа у ратном напору куповну моћ која му je била потребна. Постизавање ових цшьева није ишло у прилог одржавању стабилизације новчане јединице, притом и тај се задатак морао остварити, углавном помоћу мера које нису саставни део монетарне политике, Најзад девизна контрола и узајамна помоћ међу савезницима омогућили су да стабилност девизних курсева одговара куповној моћи новчане јединице. Одмах после 1945 монетарна политика продужена je неко време у истом правду као и у доба рата. Убрзо се вратило на међународну монетарну сарадњу између појединих трупа држава, што не значи да je оживело стање које je владало пре 1914. Бојазан од повећања незапослености много je имала утицаја на монетарну политику послератног периода. Смагьеше куповне моћи новчане јединице мање je задавало бриге од повећања државног дуга или од привредне депресије. Тек су се доцније испол>иле злокобне реперкусије такве политике. Поред смањења куповне моћи новчане јединице писац набраја читав низ осталих доследица. Почетном 1951 у САД и крајем исте године у Великој Британији увидела се опасност од ових развојних тенденција. Напуштена je пракса одржавања каматне стопе на ниском ступњу и поново je заведена есконтна стопа по класичној формули. Спроведене су такође многе друге мере, али девалвација се није могла избећи; једино се тим путем могла успоставити равнотежа платног биланса и изједначити куповна моћ новчане једгшице и девизних курсева. Враћање на златно важење није се више узимало у обзир. Daniel Villey: Déconorme de marché devant la pensée catholique. Писац полази од чињенице да скоро сви католици без разлике како теолози тако и економчсти, одбацују економски либерализам и своју доктрину прилагођавају корпоратизму, лабуризму, па чак и Марксовом комунизму. Међутим у данаппьици одажамо ову противречност да католичке странке које су дошле до израхгаја у појединим земљама, спроводе економску политику у духу крајњег либерализма. Једини изузетак представљају католици Француске који не усвајају либерални правац. Писац се мало дуже задржао на теолошким проблемима и многа његова објашњења о антилибералном ставу католика проткана су поред теолошких, етичким и филозофским опажашима. Уствари добија се утисак да се у доктринарним концепцијама католика не придаје довољно важности конкретним чињеницама. Једном суптилном формулацијом писац je нарочито нагласио да у свим чињеницама из Kojirx проистиче антилиберализам католика треба истраживати утицај историског фактора, да бисмо могли открити теориска разилажења. Једном кад je изложио због чега су савремени католици одбацили либерализам, он покушана да открије између економске либералне мисли и католичке традиције паралелизам, аналогије, афинитете, узајамне односе, који не би били искључиви у односу на остале економске доктрине. По Д. Вилеју, дри изберу једне економске доктрине, не треба се само ставити на догматичку или теориску тачку гледишта. Економија тржишта није увек постојала, вели он. Економска мисао ко-