Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

joj су привржени многи католиди носи обележје предкапиталистичке епохе. У данашњим условима координација у привреди може се извести или преко тржишта или преко плана. Према томе, формула коју усвајају многи католички мислиоци „ни капитализам, ни планизам“ не значи ништа и лишена je конкретног историског значаја. Вилијеова аргументација да католици треба да буду консеквентни са собом и да увиде особине економског либерализма, као и понека друга његова доктринарна излагагьа, иако су плод рада једног ерудите, биће подвргнути оправданој критици од стране економских теоретичара. Jean Mouly: De la firme et de ses comportements. Полазеки од једне дефинидије коју je дао професор Франсоа-Перу, дисац наводи да ce појам фирме изградио око централне личности, предузетника. По традиционалној теорији изучаватье фирме и њене политике своди се на изучавагье предузетника и његозих односа. Та врста студија, по правилу, не треба да буде ни под каквхгм спољним то јест вантржишним утицајем, пошто се сматрало да ти утицаји нису били економске природе, те према теме они су били занемаривани. Позивајући се на обимну литературу, по томе пчтању, поглавито англо-саксонску, дисац je дао нову дефиницију фирме, на основу којих изводи многобројне заюьучке, од којих ваља поменути нову класификацију фирми према прирози трупе и јединица које узимају учешћа у изради плана фирме. Ова кратка анализа не само да je интересантна због своје оригиналности, већ и по томе што на нови начин расветљава један врло сложен проблем. М. Ј. Ж.

REVUE HISTORIQUE DU DROIT FRANÇAIS ET ETRANGER, Paris, 32e année, No. 3, 1954 J. Ph. Levy: Les stipulations de garantie contre l’éviction dans la vente romaine. Аутор са незнатним модификацијама заступа владајућу теорију да између двеју стипулација за заштиту купца од евикције, stipulatio duplae и stipulatio rem habere licere, постоји разлика једино у погледу износа који се продавац обавезује да плати. Претежни део чланка сачињаза полемика са аргументима Ch. Saumagne-a, изнетим у једном ранијем чланку у прилог тези да између поменутих стипулација постоје битне разлике и у условима примене и у основу плаћања. Писац ;признаке да je ова последньа теза ванредно добро разрађена на основу богатог изворног материјала и да садржи много логике, али сматра да je метод рада понекад неуобичајен, закључци сузише смели а граматичка тумачења текстова неодржива, тако да цела конструкција остаје недоказана. J. Prawer: Etude préliminaire sur les sources et la composition du „Livre des Assises ” des Bourgeois. Писац доказује да je y Латинском царству y Цариграду приватно право почивало на римском вулгарном (посткласичном) праву. Званична или полузванична збирка из прве половине XIII века „Livre des Assises” рађена je по узору на француско провансалско право, али у њој постоје и елементи узети из сириског и италијанског обичајног права, као и из обичаја домаћег византиског становништва. Et. Delcambre: La psychologie des inculpés lorrains de sorcellerie. На основу документације коју пружају многобројни задисници са процеса оптужених вештица писац се упушта y психологију маса и појединаца у XVI и XVII веку и покушава да објасни држање оптужених. Различите реаговање на мученье и фантастичне оптужбе, почев од потпуног одрицања па до признакьа комбинованог са новим самооптужбама може се разумети, према чланку, j едино ако се постушш не оцељују према концепцијама савременог човека, већ се води рачуна о дубокој религиозности и мистицизму средньовековних Француза.