Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

125

M. Duval: „Le forestagium” en Bretagne. У чланку су описана права и дужности шумара у феудалној Бретањи XIII— XYIII века. No. 4, 1954 F. Pringsheim: L’origine des contrats consensuels. Питање настанка консенсуалних контраката као специфично римске творевине познати романиста разматра на примеру претварања купопродаје из посла где се непосредно обавља предаја ствари и исплата цене у неформални контракт са синалагматичним обавезама. О постанку einptio-venditio постоје четири теорије: из реалног контракта, по угледу на неформалне уговоре које je склапала држава, из двеју стипулација и из неформалног опоразума који je прегходио манципацији. Писац се опредељује за ову последгьу теорију, дајући јој нова објашњеша и нови смисао. Претходни споразум странака који je постојао код манципације као несвесни правни мотив, извукла je на светло дана римска јуриспруденција онда, када je манципација претворена у апстрактни правни посао, дакле из купопродаје у обичан акт за преношење својине, дризнавши je као каузу манципације nummo uno, а затим за утужив правни посао чак и онда када није везана ни за какву одређену форму. Узора за овако рану одлуку, односно за стварање категорије консенсуалних контраката у страшш правима није било. Аутор посебно истине улогу римске fides и доказује да се она суштински и по последицама разликује од грчке pistis. Грчки допринос je био сасвим посредан и састојао се у томе што су Римљани у грчким философским школама научили да апстрактно мисле и систематски резонују, а с друге стране, што су поштовањем трговачких обичаја научили да се држе уговора још пре увођења консенсуалних контраката. На те грговачке обичаје мислили су римски правници, када су говорили да je установа консенсуалних контраката узета из ins gentium-a. —• J. N. Lambert: La très ancienne succession romaine irûterprétée d’après le droit comparé. Тесрија изнета y овоме чланку изискује много проверавања и објашњења, тако да jy je и сам аутор назвао „радном хипотезом“. Полазна тачка je необидна и доста нејасна коцедција структуре генса и најстаријег итало-келтског система сродства, изложена у једном ранијем ауторовом чланку који нам je нажалост неприступачан, Тумачење речи heres даје се према старој индоевропској речи ghe(i) бита лишен нечега; heres би било лице издвојено од генса и лишено заједничке гентилне имовине. Писац сматра те две концепције за доказано и покушава да прикаже еволуцију дојма heres-a из најстаријег периода где heres добија у виду heredium-a парче земље да би ce, jep je изашао из породичног колектива, могао исхранити, у наследника имовине из доба Закона XII таблица и доцније. Из тога аспекта писац истовремено посматра и стварање дриватне својине на земљи. I. Zajtay: Le registre de Varad. Un monument judiciaire du début du Xlle siècle. Варадски регистар je значајан правни споменик из прве половине XIII века који садржи 2 предговора и 389 забележака црквеног суда у Вараду о парницама и ванпарничним споровима лайка, вођеним, у складу са тадашњим судским поступком, делимично или у целини пред тим судом. Он пружа драгоцен материјал за проучавање судског Iсривичног поступка (ордалије) и приватноправних односа појединаца тога доба. У чланку се даје историјат и садржина Регистра. G. Le Bras: Manuscrits Scandinaves des droits savants. Писяц даје предлог рукописа канонског и римоког права у великим библиотекама у Скандинавии. J. Richard: Les listes de seigneuries dans „Le livre de Jean d’lbelin”. Recherches sur l’Assebebe et Mimars. Ha основу изворног материјала описани су величина и границе појединих феуда у Латинском царству у Јерусалиму почетком XII века. WT. ГГГ Г’ : г I ; . j. ц.