Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

140

без обзира што синовци оставиоца не би, они сами, имали права на нужни део). И то управо и само они од деда и баба који би били трајно неспособни за рад и не би имали нужних средстава за живот (например од деде по оцу и деде и бабе по мајци, који су join у животу у време смрти оставиоца, само деда по мајци jé трајно неспособан за рад и нема нужних средстава за живот, тако да ће само он имати право на нужни део). 4) У четврти „нужни наследии ред“ долазе, као нужни наследници, само прадеде и прабабе оставиоца, дакле лица која jeдина и могу бити редовни законски наследници. Да би ова лица могла имати право на нужни део, потребно je да су трајно неспособна за рад ида немају нужних средстава за живот, тако да ће она само у томе случају, и то управо и само она која овај услов ислуњавају, бита нужни наследници. Све ово аналогно вреди и за случај да право на нужни деэ довног законског реда, управо родоначелници четвртог наследног колена дошла у обзир да буду редовни законс!ки наследници (чл. 30, ст. 3), посебно да нема односно да не може или неће да буде наследник ниједно лице из прва три наследна реда, и то било лице које има право на нужни део било лице коме то право уошпте не припадв. Све ово аналогно вреди и за случај да на право на нужни део полажу родоначелници петог и даљих наследник редова. Код одређивања величине нужног дела наше право долази од два основна правила (чл. 30); а) Као основица за израчунавање величине нужног дела служи величина дела заоставштине који би припао нужном наследнику по законском наследном реду, и то сваком нужном наследнику посебно. Према томе, када се утврди да иЦгом лицу припада право на нужни део у конкретном случају, потребно je најпре утврдити колико би управо томе лицу припало од заоставштине оставиоца да се оно појављује као законски наследник по ошптим правилима, узимајући у обзир с једне стране сва лица која би се у конкретном случају, даралелно са лицем које има право на нужни део, појављивала као законски наследници по редовном законском реду (па без обзира да ли сва та лица у томе случају имају и право на нужни део), а с друге Стране узимајући у обзир и све могућности повећања односно смањења (у односу на редовне случајеве) наследног дела лица која би се појављивала као законски насlледници (чл. 12, 28 и 29). Тек и само на бази утврђеног дела заоставштине који би припао нужном наследнику да се он појављује као редован законски наследник, добија се основица на бази које се, процентуално, утврђује величина нужног дела управо тог лица (например ако право на нужни део имају двоје деце и брачни друг оставиоца, онда je основица за израчунаванье нужног дела свакога од њих једна трећина заоставштине; ако право на нужни део имају брачни друг оставиоца, један његов син са тим брачним другом и две кћери из првог оставиочевог брака, а има места примени чл.