Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НУЖШ НАСЛЕДНИЦ!-!

141

12, онда je основица за израчунавање нужног дела брачног друга 1/7 заоставштине, а сваког оставиочевог детета 2/7 заоставштине; ако право' на нужни део имају брачни друг и отац оставиоца, а мајка je умрла оставивши своје потомке, онда je основица за израчунавање нужног дела за брачног друга половина заоставштине, а за оца четвртина заоставштине; ако право на нужни део има брачни друг и сестра по мајци оставиоца, а оставилац, има још два рођена брата, онда je основица за израчунавање нужног дела половина заоставштине за брачног друга, а за сестру дванаестина заоставштине; ако право на нужни део припада рођеном брату оставиоца, а оставилац има join два рођена брата и једну сестру по оцу, онда je основица за израчунавање нужног дела тога брата 7/24 заоставштине; ако право на нужни део припада једном од деда оставиоца, онда je основица за израчунавање његовог нужног дела, без обзира ко би од сродника трећег наследног реда конкурицао са гьим на наслеђе за случај редовног законског наслеђивања, четвртина заоставштине). б) На бази утврђеног дела заоотавштине који би припао нужном наследнику када би он наслеђивао као редован законски наследник, дакле на бази утврђене основице за израчунатање величтгае нужног дела, одређује се процентуално само величина нужног дела. При томе наше право у погледу величине овог процента дели све нужне наследнике у две трупе; 1) Оставиочеви дотомци, његови усвојеници и њихови потомци, као и брачни друг имају права, на име нужног дела, на једну половину дела који би свакоме од њих припао по редовном. ваковском реду наслеђивања, дакле сваки на једну половину основице ксја буде утврђена, у сваком конкретном случају и за свако лице подебно, у смислу изложении правила. 2) Сви остали нужни наследници, дакле оставиочеви родитељи и евентуално и сви остали претци и браћа и сестре оставиоца, имају право, на име нужног дела, на једну трећину дела који би свакоме од њих припао по редовном ваковском реду наслеђигана, ддкле сваки на једну трећину основице која буде утврђена, у сваком конкретном случају и за свако лице посебно, у смислу изложении правила.

Др. Бор. Т. Благсјевић

ЖАЛБА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Право странке на жалбу против првостепеног решења донетог у управном поступку утврђено je већ у савезном Уставу (чл. 39: „Против решења органа државне управе... грађани имају право жалбе“). У нацрту Закона о оггштем уиравном поступку, оно je истакнуто најпре у основним одредбама као једно од начела управног доступна, а затим je цела материја жалбе у