Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

путем жалбе. А пошто би се приговор кориогио само у стварима које су регулиоане прописима народное одбора, то би имало за последицу да грађани једне општине имају маша права у стварима ко je су регулисане прописима народног одбора њихове оптине, него у стварима уређеним прописима виших органа. Нормално би било да то буде обрнуто. Овде треба напоменути да приговор као дравно средство може бити предвиден и у организацијама у чијем саставу постоје нижи и виши органи, као шло je случај са заводом за социјално осигурање. У шима de приговор изјављује вишем органу организације против решеша њеног нижег органа, а виши орган има све могућности и овлашћења која иначе има такав орган. Услед тога, у оваквом случају приговор има исте посдедице које и жалба. Међутим, ово се не може односити и на комисију народног одбора, јер она није виши орган од органа управе истог народног одбора који доноси првостепено решеше, па ни приговор овде нема онај значај који има у организацији о каквој je реч. г) Иако се прихвата начело да по жалби против првостепеног решена које доноси орган удраве народног одбора општине или среза решава виши орган, од тог се начела, као и од свакот друтог, може у извесној мери и отступити кад je то оправдано. Овде je, међутим, случај такав да ce qa разлогом може очекивати да he доследна примена која je и у складу са нашим системой односа између органа управе, давати повољније последице него што би их давала примена правила постављеног отступањем од начела. Давање другостепеног решавања комисији народног одбора код нас не би била новина, jep се то у извесним стварима већ спроводи. Међутим, досаданпьа хтракса у томе не показује повољне резултате пре cteera у догледу странака а и у погледу поправљања рада првостепених органа. 2. Кад je у некој управној ствари донето првостепено решеше па je против шега изјављена жалба, другостепени орган, решавајући по жалби, може наћи да je поступак у првом степену правилно проведен али да су у решешу погрешно оцењени докази, да je из утврђених чишеница изведен погрешай заюьучак у догледу чињеничног сташа, да je диспозитив решеша у противречности са образложењем, или да je погрешно примешен правни пропис на основу кога се решава ствар. У сваком од ових случајева другостепени орган може својим решешем поништити првостепено решеше и сам решити ствар. Ако je предмет првостепеног решеша ствар коју орган управе може решити по слободној оцени, на што треба да je овлашћен законом или другим ггродисом заснованим на закону, такво решеше мора бити донето у границами овлашћеша и у складу са циљем у коме je дато овлашћеше за решаваше по слободној оцени. И тэкво, као и свако друго решеше, мора садржавати и образложеше у коме се наводи пропис којим се орган управе овлашћује да