Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЖАЛБА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

147

ствар реши по слободној оцени, а затим разлози којима се орган руководив при доношењу решеша. Овде се поставља питавье да ли другоетепени орган ноже ценити коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа. Ово се пита*ье своди на једно друго: да ли се овлашћење за решавање по слободној оцени односи само на првостепени или и на другос/гедени орган. Ако се односи само на првостепени орган, онда само њему и припада право решавања по слободној оцени, па другоетепени орган, пошто не би могао својом союбодном оценом заменити слободну оцену првостепеног органа, не би могао ни ценити правилност коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа, јер би то цењење било бесциљно. Али ако се слободна оцена односи и на другосјгепени орган, онда он може не само ценити правилност коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа, већ, ако нађе да je она неправшшо искоришћена, може поништити првоеггепено решение и решити ствар према својој слободној оцени. Ошпте je прихваћено ово друго гледиште, па се због тога признаје другостепеном органу право да цени правилност првостепеног решења донетог на основу слободне оцене, и да с|ам реши ствар ако нађе да je ствар требало на основу слободне оцене решити друкчије него пгто je решена од стране првостепеног органа, Овакво право другостепеног органа прихвата се као правило али се истине нужност извесног отступања од тог пр’авила. Ако je правый пропис на основу кога je донето првостепено решегье и којим je органу управе дато овлашћење за решавање по слободној оцени, издао орган нижи од другостепеног органа, онда другостепени орган не би могао ценити правилност коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа, да према томе не би могао ни изменили првостепено решење из разлога што би сматрао да je првостепени орган нецелисходно искористио право слободне оцене. Овде се углавном има у виду случај где je народни одбор општине или среза овлашћен да својим прописом регулише извесјну материју, па je он у таквом пропису предвидео право органа управе да у одређеним управним стварима из те материје доноси решења по слободној оцени. Ако je реч о пропису који je донео народни одбор општине, првостепена решења у појединачним управним стварима доносјили би на основу тог прописа органи управе општине, а по жалбама би решавали органи управе среза, пгто je у складу са раније изложении начелом. Ако, jfe у питаньу пропис народног одбора среза, првостепена решења би доносили органи управе среза, уколико за то не би били овлашћени органи одштине, а по жалбама би решавали републички органи управе. По овом гледишту, другоетепени орган не би могао ценити правилнос(т коришћења слободне оцене од стране првостепеног органа због претпоставке да ће органи управе оног народног одбора чији je пропис, најправилније и применили тај пропис. Овде je, дакле, реч о једном из низа питања у вези са овлашћењима која другоетепени орган има