Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

491

стриски модели који ce конструишу y циљу анализе односа између разних индустриских грана. Аутор приказује тај модел y облиру матрице која математички изражава ток роба и услуга из једне индустрије y друту. Само конструисање матрице претпоставља претходно решење дроблема временеке јединице, дефивлције индустрије (сектора) и мервња токова. За основу своје анализе он узима моделе које даје W. Leontieff (The Structure of American Economy, 1919 — 1939, New-York, 1951). Ови ce модели заснивају на претпоставци да je привреда подељена на одређен број сектора и да међу њима постоје одређени међусобни токови кроз input-output односе. Док су модели које даје Леоитијев статични, аутор омогућава да ce дају прогнозе о развнтку пр|Ивреде y будућносш. Динамизирање модела може ce изврпгити напуштањем претпоставке да ce варијабилне величине y моделу досматрају као фиксне. По њему, увођење y анализу односа производа и стокова (залиха) претставља најпростији динамички прилаз проблему. Он развија матрице два динамичка модела, модел привреде y којој има инвестиција, и модел привреде са диспропорционалношћу y ршму прилагођавања (lags) између output-a производа и input-a елемената трошкова његове производње. Е. Dunsdorfs: Average Expectation of Life as an Index of Civilization. Полазећи од тога да цивилизација претставља материјалне услове живота, аутор je дефинише као резултат узајамног деловања фактора као што су образовање, богатство, право, поредак, SpyrnTßCKt-i мир. По њему ce сви ови елементи могу изразити квантитативно, што значи да ce и цивилизадија једне нације y принципу појављује као величина која ce може мерити. Анализирајући статистлгчке податке, аутор доказује узајамну везу између просечног човековог живота и реалног националног подотка. Високи коефицијент корелације карактеристичан je за све економски развијене земље. Насупрот томе, y економски заосталим земљама аутор замењује просечну дужину живота коефидијентом смртности код деце и утврђује на основу тог показатеља јаку корелацију са неписменошћу и висином националног дохотка. У прилозима H. В. Davis даје пр'Иказ Labor and the State in a Semi-colonial Country Mexica. Bd. 75, H. 2. У OBOM броју дат je приказ рада немачког економиста, социолога и статистичара G. Mackenrotha- a, Објављен je поред тота њетов чланак Die generative Struktur von Bevölkerungen und Sozialschichten. Полазећд од тога да ce као статистичка јединица посматрања узима становништво обухваћеко једном државном територијом, аутор сматра да je потребно ту јединицу обрадити као социолошеи: хомогену која je претстављена „демографском струкгуром“. Поред података о морталитету и броју закључених бракова, елементи те структуре обухватају и податке о наталитету, као и просечне разлике y погледу старости између појединих генерација. Међутим, доред ових природних елемената, анализа кретања станонништва обухвата и друштвене феномене тог проблема. Утицај те друштвене структуре аутор анализира на примерима европског друштва пре настанка индустрије, друштва са развијеним индустриским систетом и, најзад, на друштвима код ваневроиских народа. Његов закључак ce састоји y томе да ce демографија мора схватити као теорија о становништву која je y исто време и историска и социолошка. —■ М. Ј. Beckmann: Grundbegriffe der Produktionstheorie vom Standpunkt der Aktivitätsanalyse. Чланак претставља покушај да ce на hob начин дб анализа феномена производног процеса и да ce ти односи изразе на нов начин. Анализа и терминологија коју аутор користи заснива ce утлавном на раду груде америчких економиста, Activity Analysis of Production and