Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

492

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Allocation (Proceedings of Conference, ed. by F. Koopmans, NewYork, 1951). Постављање анализе ! je извршено y условима статичког модела, под претпоставком да je основна покретачка снага тежња дредузсгника за што већим профитом, да и y моделу влада дотпуна слободна конкурендија на свим тржиштима. Аутор, затим, полази од тога да ce свака дроизводња може раставдтд на своје елементарне облике процеса рада (activity) и да ce код њих разликују трошкови (inputs) и приноси (outputs). Док први дзражавају факторе производње, други изражавају производе. Поред тога, анализа производног процеса укључује и одређивање нивоа производње (activity level). Затим, аутор разликује „просту“ дроизводњу, случај кад ce y сваком дроизводном процесу производи само један артикал. Он одређује алтернативне могућности за производњу y овом поједностављеном случају одређујућд криву линију једнаких трошкова (Isokostenkurven). Само они лроцеси који и техничкч и економски одговарају, улазе y efficient activities (економски целисходни производни процеси) и изражавају ce домоћу криве линије (opportunity boundary) ко ja има карактер једне дзокванте. Затим, аутор анализира дроизводњу са комбинацијом дроизводних процеса, дефинише дојам дроизводне функцхје, техничких коефицијената и на крају даје анализу заксна дриноса. Аутор тражи дреко ових дојмова елементе за једну теорију дроизводње која би ce заснивала на резултатима rope наведеног рада америчких економиста. -F. Redlich: Enterpreneurship in the Initial Stages of Industrialization (with Special Reference to Germany). Аутор критикује Шумлетерову анализу дредузимача и сматра да ce н>егов динамички модел не може прихватити као основ за анализу конкретних етада y лривредном развитку кадигализма. Због тога он сматра да je потребно конструисати модел који je „практичнији“, али такав модел он не конструише, већ дрелази на питан>е социјалног дорекла кадиталиста који су носили индустријализацију y Немачкој, a затим на питање како су ce дреносиле идеје о ковим лоступцима y лроизводњи. И сам аутор истиче да je оставио многа питања без одговора. У прилозима W. Graz дише о теми: Europäische 'Wirtschaftsintegration und Handelspolitik. Значајан je и приказ о друигтвенсм књиговодству (G. Bomb ach: Volkswirtschaftliche Gesamtrechnung eine Weltanschauung?). M. C.