Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
тар за формирање и усавршаваг&е европских службвника који би био заједничка установа више европбких држава, односно европских међународних организација и као такав био једна међународна установа, независна од влада појединих држава. У дискусигји je заступано и гледиште да би требало да има више оваквих центара. Неки су чак оспоравали корисност и дотребу једног или више међународних центара ове spere, предлажући да ce задатак формираша л усавршавања европских службеника повери извесном броју националних центара (при универзитетмма или одвбјено од њих, y земљама где за то постоје најбољи услови), a да ce вршМ на међународном плану само координација рада тих националних центара. На завршетку саведовања, после исцрпне дискусије, донета je следећа резолуција: „I. С обзиром на посебне услове постојања и рада међународних организација, европски службеник треба поред моралних, интелектуалних и стручних квалитета које свака држава тражи од својих службешгка да има и ове квалитете: „1. Оданост организацији y којој je на служби, веру y мисију његове организације и наглашен хумани, небирократски став и држање y својим односима с „публиком“ (кориснигц-ша организације); .2. да поседује шгтсоку општу културу, имајући нарочито добро познавање: ај, европске културе и њенггх вредности и б) државачланица организације y којој служи; „3. да темељно познаје један од службепих језика његове организације и .то п језик који није шегов матерњи;. 4. да поседује упоредно познавање и основних принципа п технике админисдративног пословахва. „11. Изражава ce жеља: „1. да међународне организаиије y највећој могућој мери, најпогоднијим начином и y најкра-
ћем року изврше потребне измене и допуне и међусобно усклађивање прописа који регулишу статус њихових професионалних службеника тако да y тим прописима буду заступљени и примењени исти основни принципи и да ce на тај начин установи права европска јавна служба; „2. пошто ce наведени y ло-зл испуне, да ce прописи о регрутовању y будућности уједначе (унифицирају) и да ce установи: а) један или више европских центара за формирање службеншса, али без права на монопол y регрутовању; ти центри треба да су доступни и националним службеницима појединих држава rra и лицима из приватног сектора; б) један центар за усавршавање европских службеника који бп имао и посебна одељења за истраживачку делатност и за докумштацт-ijy; „Само под rope наведеним ~словима, по дубоком уверењу ка овог Саветовања, могуће je обсзбедити побол>шање формирања, регрутовања и усавршавања европских службеника. Уверени y неопходност наведених основних рефогмп, учесници Саветован>а скрећу дажњу европских међународних организација на нужност да ce те реформе што пре спровеДУ- „III. Признајући да данас још не постоје претходни услови за ове реформе, учесници Саветовања препоручују следеће непосредне мере: „1. да европске државе и међународне организације потстичу и помажу постојеће јавне и приватне установе које ce баве формирањем кадрова за европске службе; да оснивају. односно помажу оснивање установа са таквим задатк-ом и да обезбеде потребно усклађивање y раду и сарадњи међу установама те врсте; „2. да европске међународне организациЈе некздложно цредузму потгебне ' мере за усавршавање CBoiTix службеника, користећл методе Koie сад пргшењује Поткомитет службеника Западноеврод-
500
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА