Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

424

као и разликовање јавноправних и грађанскоггравних елемената y социјалистичкој својшги. 111. Проф. Леградић такође je објавио y Архиву (бр. 3/1955) чланак „Двије теорије о структури друштвене својине који je y суштини такође полемика самном. Најтеже ми je дискутовати са другом Леградићем са разлога што он y још већој мери него остали дискутанти уводи y свој чланак велики број појмова и израза који су потпуно нови a којима није тачно одредио садржину. Немогуће je на овом месту улазити y важно и тешко методолошко' питање до које мере ce могу и морају употребити стари, проверени правни појмови, када he ce и y којој мери они напустити и заменити новим појмовима. На ово ce питање мора различито одговорити y различитим гранама права, y зависности npe свега од самог предмета одређене гране права. О том питању проф. Леградић вероватно има лосебно мишљеше јер он има оригиналну концепцију о целокзгпном систему права. Али једна je ствар извесна: сви ти нови изрази к појмови имају оправдања само онда ако их намеће и прима као нужне правна пракса и позитивно право. A код проф. Летрадића имамо следећу појаву; Уводи израз „привидна својина“, „квази монопол“, „живи и укинути репулсивни елементи својине“, „дијалектичке координате“, „метајуридички“, „прејуридички“ и „јуридички“ период и област, итд. Све те појмове повезује y једну целину која има своју унутрашњу логику. Но кад ce та целина суочава са таквим „инструментима“ дравне технике као својинска тужба и одржај, изјавиће да те „установе y међусобним односима „квази власника“ имају само квазиегзистенцију например као квазисвојинска тужба, квазиодржај и сл. .. (стр. 273—274). Значи, ако ce реалност правне праксе не слаже са неком конструкцијом, прогласићемо да je то само „квазиреалност“. Ако додамо да проф. Леградић и тако одомаћеним и устаљеним изразима, као што je монопол и закон вредности (да ли можемо говорити још о закону вредности ако je његово деловање потпуно „контролисано и усмерено“?) даје свој нарочити смисао, онда заиста дискусија с њим постаје тешка јер уопште немамо заједнички језик. Тим током мисли он одиста може доспети до тврдње да ce Марксова изјава да не може бити говора ни о каквој производши и ни о каквом друштву ако не постоји никакав облик својине може помирити са идејом о „одумирању својине“. IV. Проф. Ајзнер y свом чланку „Прилог дискусији о проблемима нашег стварног права“ Нагиа законитост, (бр. 5/1955) такође посвећује несразмерно много места полемици са мном. Насупрот раније наведеним писцима који су наклоњени сувшпе уопштеном, широком, правнофилософски заснованом расправљању проблема, проф. Ајзнер прилази проблему егзегетски, уско, настојећи да остане на терену позитивног права и овра кад то пра-