Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСША

437

поштама, телеграфима и телефонима (Службеки лист ФНРЈ, бр. 53/1953) предвиђају гарантовање фонда плата y висини од 907о обрачунских плата, a поред тога y цитираним уредбама нигде ce не предвиђа могу!шост да радни колективи no. cbcôæ пристанку могу да раде и без гарантовања минималиог фонда плата. Цело питање y вези са гарантовањем фонда плата je врло де„тикатно и осетљиво и заслужује да при даљем регулисању платног система y нашој привреди, које je нужно. и које свакако претстоји, буде поново размотрено и продискутовано. Ово би питање, по нашем шшљењу, требало решити тако што би ce засад остало на извесним најпогоднијим формама гарантовања минималних платних фо-ндова, али би, из разлога који су малочас наведени и анализирани, требало сасвим изоставити такве про-писе на основу којих би ггривредне организације могле пристати да послују и без икаквог гарантованог минимума платног фонда.

Др Велим-ир Васић

КРИВИЧНОПРАВНИ ЗНАЧАЈ ПРИСТАНКА НА ЛЕКАРСКУ ОПЕРАЦИЈУ

y правној теорији и судској пракси није сггорно да телесне повреде које су извршене по пристанку повређеног по правилу нису кажњиве, Али je за лекарске операције, које ce исто тако врше кроз повреде тела, спорно који je основ за њихову некажњивост, псд којим су условима некажњиве и какав има значај пристаиак болесника. Ова питања о- којима ce расггравља y вези са лекарским операцијама тичу ce исто тако и лечења и друтих облика пружања лекарске помоћи, као што су узимање крви на ггреглед, вршење трансфузије, вакцинисање, давање инјекција итд., јер je и овде реч о интервенцијама које ce врше кроз повреде тела y већој или мањој мери. Али како ce проблем најчешће поставЈва поводом лекарашх операција, то ce он првенствено y односу на њих и третира, с тим што ce решења сходно примењују и на друге облике указивања лекарске помоћи. У кривичном законодавству врло ретко ce наилази на одредбе које изрично решавају питање некажњивости лекарских операција. Некажњивост ce изводи из општих прописа о основима за искључење противправности, из правних принципа или из обичајног гграва. Уствари, питање одговорности за лекарске операције ређе ce поставља y кривичној судској пракси. Много чешће ce y пракеи расправља питачве грађанске одговорности због оштећења здравл>а и претрпљених болова услед извршених лекарских операција. Но, како je неправо једно, било да је кривично или грађанско, то ce и