Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ.ГА

445

сник, редовно нестручно лице, не може схватити, нити да му излаже сваку евентуалност која може наступити, Предочавање свих евентуалних последида пред операцију може утицати негативно на психичко стање болесника и изазвати y њему страх и одлуку да ce не ггодвргне операцији код које je успех осигуран и која je нужно потребна. Пристанак не мора да ј-е дат y писменој форми (18), али js таква форма корисна y случају операције опасне по живот или кад пристанак даје законски застутгник болесника. Постојање пристантса може ce изводити и из околности (прећутни пристанак) (19). Најзад, пристанак треба да je дат слободно. Пристанак издуђен силом шги обманом без дејства je. За малолетнике и за друга лица пословно неспособна пристанак дају њихови законски заступници. Ако je реч о малолетнику, довољан je пристанак само једног родител>а. У случају неслагања између родитеЈва може ce поставитл старалац по општим прописима. Исто тако требало би поступити кад старалац из било којих разлога неће да да пристанак. Али y оба ова случаја, ако постоји опасност од одлагања, лекар би могао да изврши операцију и без пристанка законског застутшика ако je то по његовом схватању нужно, a евентуално да ce консултује са другим лекаром. Ако je y питању малолетник који je према свом узрасту y стању да сам расуђује, лекар не може занемарити вољу таквог малолетника, ма она била y сутгротности са изјављеном вољом законског застугшика (20). V. У недостатку законских прописа који би регулисали сложену проблематику пристанка болесника на операцију, извесна питања из ове материје још увек су спорна. Из кратког приказа иностране судске праксе, која je имала прилике да ce више бави овим гоггањима, вијди ce да je та лракса колебљива и да нема уједначене критерије. Најзад, ни решења која ce предлажу y теорији не дају одговор на сва питања. Због свега тота, положај лекара

(18) Да би ce уклонили доцнији спорови, y Енглеској ce практикује да тшсмени пристанак садржи и изјаву болесника да пристаје на свако проширење операције или на алтернативну меру коју хирург буде сматрао потребном y току операције. (19) У једном случају из француске праксе суд Je закључио о постоЈању прећутног пристанка родител>а из околности што су родител>и довсли дете y болницу, што су обавештени о природи операције и што су ce жалили на одуговлачење са операцијом (Garraud Lacoste; op. cit., стр. 14). Према пракси амернчких судова кад ce неко подвргао прегледу и лечен>у, претпоставка Je, док ее противно не докаже, да Je за сваку радњу лекара дат изрични или прећутни пристанак (Gordon Turner Price: Medical Jurisprudence. 1953, стр. 153). (20) Gordon Price Turner (op. cit., crp. 159) сматрају да y следећим примерима није потребан пристанак родител>а: 1) ако сам малолетник затражи од лекара интервенциЈу лакше природе, 2) ако малолетну девојку доведе отад лекару ради утврђнвања труднсће a она ce противи прегледу, лекар не сме да поступа, 3) ако je малолетник болестан од акутне болести a отац ce противи операцији. лекар може извршити операцију. У оваквим и сличним случајевима лекар треба да оцени малолетникову способност за раеуђивање и нужност интераенциЈе, као и да има y виду да. поред дужносги родитед>а да лече своје дете. лекар има дужност да леми Фрлесника,