Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жавне управе, већ много шире носилац јавне управе, био то неки други држ. орган или нека друштвена организација“ (104). Али, кад даље говори о карактеристикама административноправног односа, проф. Крбек налази да je „претјерано узимати као значајну управноправног односа y опреци према грађанскоправном односу, да настаје строго једностраним актом управе и да ce извршује привудним путем. У масу управноправних односа улази та друга страна добровољно. Принуда губи yonhe y социјалистичкој земљи на значењу“ (105, прим. 11). Мало даље, говорећи о одрицашу субјективних драва проф. Крбек и câM помиње „принудни значај управноправне норме“ (107). Јасно je да ce y административноправни однос може ступити доброволано и да тај однос не мора настајати искључиво једностраним актом управе, али то никако не значи да ce једна страна y односу не јавља ,са јачом вољом. Да ли, напр., друштвено управљање искључује принудно извршење одлука органа друштвеног управљања? 4. Ваља нарочито нагласити да ce на свим страницама -ове кшиге одражава одлучан став проф. Крбека за законитост. рада управе. У .складу ca ihm својим начелним ставом преф. Крбек посебно и на врло начин излаже своје мишљење да ~нема више есенцијалне разлике између судства и утграве“ пошто je начело законитости основа рада и удраве и судства (85 —86). Исто тако енергично критикује, нажалост већ уобичајени начин објавл>иван>а исправки законскг/гх текстова код нас. „Груби je абузус каже проф. Крбек кад ce y таквим тобожњим исправцима просто мијења ранији текст, такве измјене не могу ce сматрати законитим. Нарочито монструозни „исдравак“, који претставља читаву кодификацију измјена, отштампан je на стр. 220—4 Сл. л. из 1954 па чак и без потписа одговорног службеног лица“ (138, прим. 36). Добро je што je проф. Крбек указао на ово питање јер je крајње време да ce са том праксом престане. На крају ових напомена никако не смемо губити из вида чињеницу коју истиче и проф. Крбек да ce код нас ствара и развија нови појам управе који „теориЈа не може тако лако захватити и огхисати, као што ce то може управа y грађанским државама која ce већ прилично усталила" (27). Отуда je разумљиво да о многим питашима која претреса ова књига може и мора бити дискусије. Велика je заслуга проф. Крбека пгто својим књигама и расправама увек потстиче на размишљање о многим проблемима нашег административног права.

Д рагаш Ђ. Денковић

ЗАКОН О НАСЛЕЂИВАЊУ. Ca објашњењима и напоменала. (Коментари и објашњења закона Савеза удружења правника ФНРЈ.) Београд, издање „Архива за дравне и друштвене науке' 1 , 1955, 206 стр. После обимног припремног рада који je започео још 1946 године и после многобројних ширих и ужих дч.скусија и саветовања, донет je нови Закон о наслеђивању (објављен y Сл. листу ФНРЈ, бр. 20 од 11 маја 1955, a ступио на снагу 11 јула 1955). Доношен>е,м закона о наслеђивању учињен je велики корак на путу кодификације нашег имовиџског права a неке одлике Закона као и новине које уводи, чине га значајним спомеником нашег правнот система.